Полиција

— 178 —

— Чујем лепо, дође одговор из пећине.

— Лопужо! Видиш ли колико си био глуп да ми паднеш у клопку. Сад ћеш ту испаштати и за крађу коју си учинио мени у Паланци а и за сва друга твоја неваљалства. Ти, београдски богаташу, трговачки агенте, инжењеру и шта још не, ту ћеш да цркнеш, те да се друштво ослободи таквога злодјеја. Нити ће доћи ко да те избави нити можеш отуда изаћи па да имадеш крила.... Сад смо квит. Ако имаш какву последњу жељу, кажи ми је, да је, по хришћанском обичају, испуним.

—- Тако ми части нисам вас ја покрао, чуло се одоздо.

__ Ти немаш части, неваљалче. Ти си ме покрао, знам ја добро.

— Па кад сте у то уверени да вам вратим новац. Извуците ме горе, вратићу вам колико вам је украдено.

— Лупежу! Само једаред могао си ме преварити а више не. Нећеш ти одатле изаћи, докле ја не видим новац у мојим рукама. Али ја тражим и интерес на мојих 1000 динара. Тражим 2000 динара. То је скуп интерес, је ли Е код мене је по ту цену. Пристајеш ли

— Како могу пристати кад толику суму немам 2

— Онда — цркни. Збогом!

—- Чекајте, молим вас. Да вам дам 1000 динара у новцу а толико и у облигацији.

— Збогом! |

— Добро. Дајем. Сиђите доле да примите новац.

— А не. Спустићу ја конопац а ви привежите новац за исти, па ћу га ја извући.

— А кад ћете мене извућиг

= Кад примим новац послаћу другога да вас извуче.

— А ко ми јамчи за тог

— ја, одговори г. Сарић.

— А ако ме преварите2,

— Збогом!

= Та чекајте, забога. Ваљда се можемо разговарати.

— Ни речи више.

— Добро. Дајте конопац.

Г. Сарић спусти конопац, и после неког времена чу се одоздо:

— Вуците.