Полиција

— 380 — –

По чл. 166. Устава сваки грађанин мора припадати некој општини. Грађанин се по чл. 14. Устава не може протеривати из места у место. Како се неки грађанин може иселити и постати члан друге општине, прописано је у чл. 16. закона о општинама. А

Кад се наређења овог члана и чл. 15. истог закона доведу у везу са поменутим члановима Устава, онда се види да пресељење у другу општину може бити само у оним случајевима које предвиђа чл. 16. закона о општинама. Ономе грађанину, који све те услове испуни, не може забранити пријем у чланство општине, ни општински одбор, јер тачка 10 члана 86 закона о општина даје одбору право да решава за оне грађане, који нису испунили оно што тражи чл. 16. |

Такве грађане одбор може примити ако хоће, а оне који испуне све законске услове, обавезан је примити.

Из доказа које је молиоц поднео види се да је он испунио све оно што тражи чл. 16. па га одбор није могао одбити од пријема у чланство, а још мање протеривати.

Са ових разлога не може опстати ни одлука начелства, којом је одборско "решење примљено знању без примедбе, и тиме одобрено. |

Стога је а на основу чл. 170. закона о општинама Ш Одсек Државног Савета решио: да се решење начелства округа пожаревачког поништи, 1

(Одлука Бр. 47 об 20 јануара 1920 год.)

ОДЛУКЕ КАСАЦИОНОГ СУДА о надлежности поротних судова за дела из 8 85 казненог законика.

___ Одлука опште седнице Касационог Суда, од 25 септембра 1919. год. Мо 2906. је

· Господин Министар Правде актом својим од 23. септем. 1919. Ме 17300. представио је овоме суду, да му је Апелациони Суд учинио представку да се, услед измена и допуна у чл. 12. зак, о пороти од 6. септембра ове год. појавило питање о надлежности поротнога суда по делима предвиђеним поменутим изменама, а у случајима у којима је изречена пресуда у првој инстанцији гре донетих измена и допуна, и да Апелациони Суд