Полиција

= 954 —

и дозивања реонских стражара, пуцњи мог револвера стизали су један другог и правили међу запрепаштћеним Бечлии ма још гору забуну.

Ми, као што већ рекох, од целе ове забуне не. примевавасмо ништа и тек кад нас комесар пратерске полиције, који се изненада у пратњи неколицине жандарма створи у башта, пробуди из нашег заноса, ми видесмо шта бесмо урадили,

Међутим нас комесар врло учтиво позва да се легитимишемо и, обраћајући се'лично мени, затражи, да му и револвер предам.

__Ја,у мојој загрејаности, још увек не схваћах озбиљност положаја у коме се налазисмо, већ похушах да приволем комесара, да и ок седне и са нама, као оно председник у „Ивковој слави“, весеље продужи.

Тако смо се нуткали и нећкали неколико минута, док комесар не изгуби стрпљење и остављајући сву учтивост и љубазност на страну, понови његов захтев позивајући се на закон.

Мени не даде ђаво мира, већ му дрско одговорих па чак и неку увреду добацих, после чега нас он, износећи своју летитимацију, огласи за ухапшеве.

Чим оно његово: „Господе, у име закона ја Вас хапсим!“ паде, ја скочих м уносећи му сеу лице с пуним патосом викнух: „Хтео бих да видим тога, који би се усудио, да ухапси престолонаследника Бугарске!2 Хуљо, да нећеш ти да будиш тај2 2

Моје речи беху права бомба за све, који су се у башти валавили.

Комесар се збуни, жандарми, који у међувремену беху пришли нашем столу, одступише као на команду; келнери беху вабезекнути, а и моји другови нису паметније изгледали. Само један од њих, чије име с обзиром на његов дангшњи по угледан положај нећу да износим, схватајући целу ситуациј тачно, устаде и дубоко се поклонивши преда мном добаци ми једну — онако по нашки, а потом обраћајући се комесару у заповедниечком тону додаде: |

„Пошаљите по кола за Његово Височанство!“

Комесар, још више 7 6УИНН, ману руком једном жандарму. Овај МЕТРА на улицу, а ја бацих неколико новчаница на сте за „цех“ ин пођох на улицу, сви остали за мном.

После неколико тре тутака стигоше и кола, у која одмах

#ћ