Полиција

МИ

ст. |. намерно убијство („уморство“) које се учини отровом, те га назива потајним, али то само онда, ако је то извршено лукавим начином тако, да отровани није приметио, кад му је отров подметнут, јер ако би коме насилно отров био сасут у уста, то неби било потајно или из заседе убијство, већ обично убиство намерно. Немачки казнени закон у 8. 229 говори о отровима или таким материјама, које су кадре здравље да поруше. Прва ставка 85. 229 нем. кз. гласи у преводу: „Ко намерно другом даде отрова, или другу какву материју, која би била подобна да разори здравље, зато, да би му здрављу шкодио, казниће се робијом до 10 година“.

О појму тровања по том 5-у расправља Лист у делу свом „Немачком кривичном праву“ у преводу Др. М. Веснића и др. Б В Марковића на страни 376. овако: „Појам тровања по 5. 229 Н. К. 3. (С. К. 8 8. 179 сл. а.). Као средство закон захтева или отров тј. материју, која је и у малим количинама · подобва, да хемијским путем поруши гдравље или пак друге материје, које су (и ако тек у већој количини) подобне, да наруше здравље, па било хемијским било механичким путем (впр. истуцано стакло), дакле као што француски казнени. закон каже, да брже или спорије произведу смрт. Под појам отрова спадају заразне материје преношљиве с тела на тело као код колере, туберкулозе итд.“

А колика количина отрова је потребна, па да се може нарушити здравље, то се има од случаја до случаја просудити, то је управо диаезНо Тасић, јер то зависи од прилика, под којим је отров узет, нпр. да ли је отров ушао у празан или пун стомак, да ли је један део одстрањен повраћањем, да ли је помоћ брзо стигла, те је све то од великог утецаја на величину шкодљиве или смртоносне дозе.

По токсиколошким принципима разуме се под ошровом свака сусштланција, машерија, која у релативно малим коли“ чинама (догажа) може да шкоди здрављу или животу, па тај појам мора бити одлучан и у судској пракси. Да није тако, законодавац би јамачно и у казненом закону дао посве тачан појам отрова или тровања, па не би преко тога прелазио, као што је то у аустријском и новом нацрту (пројекту) србијанског закона, нити би онако овлаш дана одредба отрова. И професор ФРингер даје дефиницију отрова у свом делу: Раз 5атесће,