Полиција

— 166 —

св. П, стр. 12. овако: „Џтшег (ТЕ 156 једег 5!оН 21 уегзјећес, дег, |п деп Кбгрег веђгасће, епеп Бебепдеп одег уогбегоећепдет Зећадеп, мепп аџсћ тећи Бе! једет Там ишт, Бек; Ффе Егасе, ођ еп 51оН оба 15, 156 зотн гејану, штеће абзојш! 21 Беатжопеп“. (Под отровом се разуме свака материја, која у тело унесена чини трајну или пролазну штету, и ако не код сваке личности; на питање, да ли је материја отровна, има се према томе релативно, а не апсолутно одговорити)“. Према Фингеру дакле има се то питање од случаја до случаја испитати и установити, јер је то питање релативне, а не апсолутне природе.

А Бернер у својој књизи: „Гећтђисћ дез НЕ пе гесћјез“ на стр. 508 говори о том питању овако: „ОРаз5 К. О. В., мле да Ргеџз51асће, етића | гмгаг т1сне безспдете ин иђег атога, моћ абег зојсће ибег гБбуисШсће Сезипален5Безсћаффипо аигсћ (8! одег апдеге Згојје, же!сле Фе Сезипасћећ ги зечбгеп рејте! та. Веј Феезег зећг бгацсвбагеп реншбоп Копште саг гаси тшећг дагаш! ап, об 425 гпреепде:е Мине! моп дег Магмазепзсван ОМЕ сепапи! зупгде одег гаеће, меда ез пиг !п дег Траг еп де Дезипаћећ 2ег5дгепаез (полеће 5105 ипсезипдез) маг „(Државни законик т.ј. законик целе немачке државе —, као и пруске, нема посебних одредаба о убијству

отровом — тровању —, али има о намерном оштећењу злравља,

ошровом или другим материјама, које су кадре здравље да унш-

ште, равруше. Код те врло употребљив дефиниције не узима се ·

ни најмање обзира на то, да ли употребљено средство наука назива отровом или не, само, ако је у истину било такве природе да здравље руши (дакле не само да је нездраво)“.

Ово мишљење стоји у складу не само са 85. 229. нем. крев, зак. већ одговара и токсиколошсим принципима, те је нојам отрова на тај начин довољно обележен.

Отров се може сасвим бесприметно и потајно коме дати

и његово деловање је потајно, скривено, 2 има отрова, који једва каквог трага оставе. Према томе онај, којег хоће да отрује ћеко, тешко може умаћи руци убичевој, а тровач се често не може да пронађе због скривености дела и деловања му. Због велике опасности и покварености тровача још су у

старо доба троваче строже казнили, него обичног убицу. И

старо римско право је строже казнило тровача, него иначе. У 1. 5 Сод. де тајенејз стојало је: „РЛиз езђ, Нопнпет ех5но~

а ввса семоо ваза о ке сама касе с

Па ~