Полиција

— 167 —

биеге уепепо чатш оссеге гјафо“ (Ваше — теже — је, ч0века уништати отровом, него убити мачем). И у немачком праву има таквих реченица. А „Саксеншпигл“ (саски зборник) сматрао је тровање као чаролију, мађионичарство, те је за тровача установио смртну казну ватром, сажежењем. Т. зв. „Каролина“ (казнени закон Карла У.) ударала је смртну казну за покушај убиства отровом, али познија пракса, почевши од Карпцова, укинула је казну смртну за покушано намерно уб=ство. То је прешло и у опћи пруски земаљски закон (дав аПретејпе Ргеизћасћез Гапдгесће, који је укинуо смртну казну за покушај намерног убиства, али је пооштрио смртну казну вучењем осуђеног по земљи на стратиште, кад се убиство изврши тровањем.

Новија законодавства ударају казну смрти на довршена, а не на покушана намерна убиства, па ма убиство изведено било и отровом, те тако и покушај убиства отровом спада под опба правила о убиству.

Занимљиво је свакако и то, како Србијански крив. за“. говори о убиству тровањем и да ли се одређује што поближе о отрову, те да ли обележава појам отрова2

8. 179. а.) Срб. крив. зак. одређује:

„Ко другом хотимично даде отрова иил друго што, што здрављу шкодити може, да се казни робијом до 8 година. Ако је тешка повреда тела тиме нанесена (5. 177), да се казни робијом до 15 година, а ако је отуда и смрт последовала, робијом до 20 година. Ако је пак кривац хотимично на смрт ишао, да се казни по општим правилима о убиству“.

Из овога се види да се отров испоређује час са стварју, која може да шкоди здрављу, час са оним што може да нанесе тешку повреду телесну а час са оним, што може изазвати и смрт, што показује, да ту није ни из далека дат тако јасан појам отрова кво у немачком кривичном закону (5. 229). А у новом пројекту казненог законика за Краљевину Србију '8. 131) уопће и нема никаква обележја за отров, већ се просто убиство отровом рачуна у квалифакована убиства, што се нарочито констатује у мотивима тога пројекта са речима: „Убиство помоћу ошрова претпоставља велику поквареност код учиниоца дела, јер не само што се врши из потаје, већјен проналажење учиниоца скопчано с великим тешкоћама. Стога се оно мора уврстити у кналификоване случојеве убиства“,