Полиција

— 404 —

комбинацију прихватио и наш законодавац, само што је није спровео у потпуној и задовољавајућој форми. Ствар је зато: наших административних судова, специјално Државног Савета који има да даје правац нашој административној јудикатури,. да схвате свој позив и да себи осигурају што шире поље рада, разуме се у границама законских могућности,

Да видимо, који прописи постоје у том погледу у нашем. законодавству, и у колико је тим прописима остављено слободно поље за развитак наше административне јудикатуре. Рекди смо већ да је и наш законодавац омогућио ову другу врсту административних спорова, у којима се не ради о заштити субјективних права индивидуе, већ о одржавању на снази субјективних правних прописа. У погледу начина покретања. ових административних спорова, он је прихватио кандидацију напред спомента два систама, јер је право за њихово покретање дао и појединцима и нарочитим државним органима (али и једни и други под условима, које морамо размотрити).

вајске службе (Соп5. а' Егаг, 21. дец. 1906. Зуласа! аи апагпег Стогх-ае Заспеу-Т!уоп); исто је тако примљена тужба чиновника, уписаних у списак за унапређење, против уписа једног кандидата који за тој спис није испуњавао све законске услове (Сопз, 4' Бгаћ, 27. нов 1908., аестаог);: по истој је јудикатури дозвољена тужба професнонелних чиновничких удружења против именовања, унапређсња и дасциплинских мера, која вређају законе или уредбе (Солз. а' Бгаг, 17. јан. +913., В!аисћага). Вила: је чак примљена и тужба једвог удружења гимназијских професора професора против једног декрета који се односио на једнакост (вашра псе) матурске дипломе; али му је и исто доба порекнута могућност критиковања декрета односећи се на изједначење факултетских диплома у циљу полагања доктората (Сопз. а' Егаг, 14. јуна 1912. Редеганоп пак опаје де ргојеззешт= де Гусве). Још је интересантнији случај у коме је једном Париском грађанину као пореској глави било признато пргво да напада уређивање проституције у форми тужбе подогнуте против акта именовања виших агената ва ту службу (Солз. а' Егаћ, 2. јуни 1911., де Ргеззепз6) п Т. д. в. беогсев Бепагд, Манопз 1те5 зотташтех де !тон рибис јтапса:в, 1920., стр. 80.—81.

У Пруској (као у Бадену) дато је, услед ваштите објективних прописа од административне власти, право једном административном органу да пред административним судом напада акте другог (државног или самоуправног) административног органа. Али покрај ове форме заштите објективних правних прописа од административне власти, пруско административио право познаје за неке специјалне случајеве и форму РориГагћаре. „Пјев 181 дег Ба! — каже Оеогре Меуег — ђе! М/а еп уоп Копи пајеп Веаш(еп одег Мабеп 21 копитипајеп Кбгрегасћанеп, сотле бе! Мабјеп ти ејпхетеп ФЗресјајуемгећипсеп, патепшсећ дел Изпдекаштеги Рје Авјест!ипо зеећ! ћег једет ан ђегесНр!еп одег једет Мизбеде дег Маћјуетвашинипг 71. Рег Кесћзотипд дег Апесћишпг 186 Фе посте отдпипгзтеВ ве Монтећиве дег М/уаћ!, а!5о Фе Мемећаипр Чег сезе!в сћеп ипа герјетеп'апсћеп Могећи еп“. (Гећгбисћ, стр. 86).