Полиција

— 544 —

трчаше; нађоше трагове од арсеника у једној шољи из које је, по признању саме васпитачице, ова давала лек својој пријатељици; при секцији нађоше отров у телу. И стару васпи тачицу, оптужену да је извршила овај злочин да би што пре дошла до наследства, осудише на двадесет година робије, док је на захтев једног рођака покојничиног, тестаменат био оборен.

После кратког времена, доктор Х.. промени кварт, најми

леп апартман, прочу се и постаде славан..

ж ж Ж

Ренол беше дошао дотле са својом историјом, кад га ја прекинух прснувши у смех.

— Шта вам је» упита ме он, гледајући ме изненађено.

— До сто ђавола одговорих му ја, ви се већ читав сат

спрдате самном. Ви ћете у животу бити рђав шаљивчина. __ Али.

— Нема ту али. Јер то што сте ми Испричали, то је из романа „Рођак Поп“.

— Драги мој, одговори ми Ренол, стављајући ми руку на раме, дајем вам часну реч да никад нисам читао роман „Рођак Поп“. А што баш доказује да романсијери немају права кад се хвале да су само они у стању да замисле тако крими-

налне ствари, кад их, ето видите, злочинци и извршују. Л-—л.

О ПРВОМ ХАЈДУКУ НАШЕМ.

Историјски бој 28. јула 1402 код Ангоде, где су убојне редове чинили с једне стране Бајазит и његови, за невољу, Клетвеници Стеван и Вук браћа Лазаревићи са сестрићима Гргуром и Ђурђем Бранковићем а с друге татарска војска Тимура—Тамерлана, показало је Европљанима обновљени начин старинског војевања. Испред војске татарске ишли су огромни индијски слонови -који су, доведени нарочито из топле постојбине своје,и задивљавали противнике цара азијскога. Победа је Тамерланова била потпуна. Заробљен је био и сам Бајазит. Залуд је, витешке части ради, јуначка коњица српска у дивљење доводила лично и Тамерлана, надирући и до самих шатора његових. Српски су се кнежеви с остатком своје војске вратили у Европу — и даљи њихови чинови за овај мах испадају из оквира ове историјске скице.