Полиција

— 545 —

Али победа татарска још једном учини да се, ма и за тренутак, расани стара Европа. Јави се мисао: кад је већ пуштен један Азијат, Турчин — да се бар новом Азијату, Татарину, спречи пун долазак у Европу. Том мишљу прожети склопише савез: Грчки Цар, Млечићи, ђеновска република, крсташки витез с Рода и још једам обласни господар. Са савезом је тем симпатисао и Сулејман, Бајазитов син, који јес ангорског бојишта једва умакао и у Европу пребегао. Да се опрости веће беде, Сулејман пристаде да Византија врати врло знатне просторије од ње раније освојеног земљешта, па учини и друге уступке. Турчин је радио смишљено: не само што ће допринети заустављању татарске најезде — после чега ћеу даном тренутку сам лако свршити обрачун с немоћном Византијом — него ће тиме учинити излишним покрет целог европског запада у корист Визангије. Дођу ли удружене европске војске да оне одагнају Татара — одагнаће и Турке.

Али се тај против татарски савез изведе без учешћа деспота Стефана. Он тим уговором готово ничег не доби, већ — баш против Турака — склопи тешње везе с уггрским краљем. Овај му савез донесе користи: он успешно сврши своје обрачуне с Турцима, сврши их с Бранковићима, који су се обележили били као турски помагачи против свог ујака Стефана, и ако су, погрешно, мислили да Гурци служе њиховим циљевима. У то је доба своје чете против Турака успешно водио и влашки вогвода. Мирча, прешавши на десну обалу Дунава. У вези је са свим тим био и, иначе незнатан, покрет неких бугарских првака, против којих се Сулејман нарочито био изузго.

Склопивши сад мир са Стефаном, Сулејман га замоли да у повратку из Бугарске, ради путних олакшица, може проћи кроз један део српске земље. Стефан му одобри, и он пође да се врати преко Топлице, где одважан један Србин, властелин и старешина једног одреда, нападне на цареву комору, отме је и све као плен пошаље свом деспоту. Тај се храбри ратник звао Новак — по једној белешци и Караљук, а одметнуо се био у гору да би против Турака четнички могао ратовати. У томе је имао успеха — и Турци су од њега много препатили...

„Полиција“ 5