Полиција

— 546 —

То је политичко -војничка страна догађаја о коме овде

говоримо. ж “ ж

Знано је, из историје традиционе литературе српске, да је народно певање, поред других лица, певало и о двојици јунака—имењака. Једно је био Дебелић Новак, а друго Старина Новак. Знано је, такођер, да је прво певање — оно о Дебелић Новаку — потиснуто познијим певањем о Старини Новаку. Јер „народно памћење није архива“. У њему реч о познијим догађајима потискује ранија сећања, Али се и из песама о Дебелићу задржало по што шта, те се — тако утопило у певање о Старини Новаку, који се, у песмама какве данас читамо каткад неочекивано, и нетачно, назове и презименом ранијег Новака. Све је ту раније речено, и ако све није потпуно документовано — па је овлаш додирнуто и то да би овај похајдучени властелин Новак из доба још Деспота Стефана био, можда, први хајдук у патриотско—народном смислу...

Сад да учинимо још један посебан корак,

Да узмемо ову савремену историјску белешку 0 пропасти турске коморе у Топлици, па да је унесемо у мотиве,

обојене народним бојама;

ж ж ж

Сетимо се народне песме „Старина Новак и Кнез Богосав“. У њој су два дела. Први пева у приликама владавине Деспота Ђурђа и жене му Јерине, посебице о првим годинама Ђурђева деспотовања, о „зидању Смедерева“. Други део прича · о раном јунаштву хајдука Новака. Он је у гори, куда наилазе турски сватови. Изазван, Новак убија младожењу, узима му оружје и одело — па оде хајдуковати.

А шта ради овај хајдук — власелин доба деспотовар Он пресреће богату комору и отима је, при чему, природно, од бранилаца неки изгину а неки побегну. У комори је, разуме се, и хране и одела и злата. Тако необични овај хајдук може „да одева и себе и друштво“...

Кад је Константин Филосов нашао за потребно да запише и појаву овога „хајдука“, допуштено је помишљати да је та појава још више значила у очима народа који је од Турака већ у велико патио, и да је народ о таком чину хајдукову могао