Полиција

— 57! —

вичног поступка на име нарочити избор судија за суђење кривичних предмета, судије дакле са нарочитим знањем који би се посветили само кривицама, а не и грађанским споровима; реорганизовање поротних судова са правом поротника да одмеравају врсту и величину казне, у самом поступку установа обавезне судско-лекарске експертизе и нарочито истраживање и психолошко проучавање оптуженога и генезе |његовог кривичног дела; у извршењу стварања нарочитих тзв. болничних казнених завода у којима би душевно болесни кривци били задржани ради лечења, пошто су оглашени због болести за некриве али тако да из тих завода не могу бити пуштени кући због опасности које друштву прети, осим у изузетним случајевима, али никако пре него што би истекло време, за које би имали издржавати казну да су осуђени, и на послетку може да буде корисна установа, тзв. условна осуда, ако се ограничи на извесна кривична дела и на извесну групу криваца од којих прети претрпавање казнених завола а нема изгледа на корист од њиховог лишења слободе, те да не буде злоупотребе,

МГ! Али и ван ових мера, које се тичу поглавито и строго области казненог права и кривичног поступка, има и других мера у борби против криминалитета и криминалне душе извршиоца кривичног дела, које су општег значаја и носе обележје Социјалне Хигијене. Несумњиво је: да о њима треба водити рачуна и узети их у што шири обзир, како до појаве криминалитета не би ни дошло. Јер је свакојако боље: зло спречити него га казнити, али кад је учињено оно има и да се казни, пошто је казна природна последица злочинства, с којим обично говорећи чини целину. Злочинац зна: да његов злочин повлачи казну, он с њом рачуна; жели да је избегне, али се с њом мири, ако га постигне,

Једна од најоштријих мера била би она, која би спречила умножавање криминалног подмлатка т. ј. рађање деце од оних лица за које се утврди наклоност ка злочину, или пошто су се родила да их спречимо да не учине кривично дело. Наравно да смо ми од такве једне мере практично сувише далеко, јер се још у социјалној хигијени није успело да се забрани брак несумњиво туберкулозним лицима и лицама са извесним другим по продужење људске здраве егзистенције штетним 60лестима, те ће са овом мером тешко ићи да се овде практично примени, јер би у ствари имала да одведе кастрацији,