Полиција

— 570 —

могао поправити и повратити друштвеној заједници као Ккористан члан у измењеним приликама,

Писати филозофске системе о казни много је лакше него разумети тајанствену душу кривчеву, на коју се окоми цео државни апарат, с којим она немоћно ступа у борбу.

М. У данашњем систему казна, изузевши смртну казну, која кривце искључује сасвим из друштва, тежиште је у казнама лишењем слободе. Лишење слободе је казна првенствено добра, јер кривца одводи из средине у којој је живео у другу у којој има да испашта кривично дело и да се приуготови за повратак у стару заједницу где више неће бити штетан.

Главно се питање своди при томе сада, како да се уреди издржавање казне, у казненим заводима, да оно не буде штетно по осуђеника т.ј. да он отуда не изађе више покварен него што је ушао у казнени завод.

Рђава примена у администрацији система казна обрвула се у пракси против самог система, па се дошло дотле, да се тража уништај и самог казненог законика и сваке казне.

Међутим ствар је у доброј организацији казненнх завода и у њиховој администрацији. Систем казни је по правилу са потребним поправкама добар. Али у извршењу казни треба увасти ред.

Ван спора је, да је извесно изоловање потребно, а заједнички живот провести да не буде штетан. Са хигијенског гледишта, да начин живота осигура здравље; у управу узети људе који разумеју нешто о души (психологију), који су морални и имају воље односно апостолске наклоности за овај позив. Као и сваки позив, тако и овај — старање о начину извршења казне — захтева извесну љубав према послу.

Љуто су се варале све државне администрације, па и данас се варају, па и код нас, кад сматрају, да треба само провести сву строгост закона, и гледата у осуђенику само кривца, а не човека.

Управник завода, и његово особље лекар, свештеник и учитељ треба да прозру у душу сваког осуђеникаи да се старају о његовој моралној поправци. Међутим скоро свуда, а специјално код нас сва су та лица бесконачно далеко од душе осуђеника њиховог завода.

Модерни захтеви, који су у том погледу управљени, могу се без приговора усвојити, у колико се тичу саме реформе кри-