Полиција
— 566 —
би било логичније, али се џелат сматрао као први чувар јавне безбедости, те изгледа да је организовано судство као занат професија — постало доцније, јер су пре тога смирени старце у појединим местима проглашавали појединце за — кривце — џелат их [егзекутирао. Наше префињено схватање и разликовање кривичних дела и њихово гоњење и кажњавање у једном систему плод је многих времена и векова, и још није постигло своју последњу фазу, која би баш потпуно објаснила узрок свему.
Као несумњиво може се данас тврдити, да је идеја правичности постала општом у човечанству тек онда; кад се друштвени живот конституисао потпуно и својину признао. као један основни елеменат друштвене заједнице и индивидуалног живота, јер се кроз индивидуу оне учеврстиле у наше душе посебице и у опште. Колико идеја правде пати показују најбоље поратни догађаји у Русији, где је уништена индивидуална својина и поремећен појам о правичности и цени живота. Ту више не постоји правило: Не чини другом што ниси рад да се теби учини; ту се више не разликује добро од зла. Слично стање у стварању нове државе Албаније на Балкану.
Међутим свака правно уређена држава поставила је у својим границама за своје држављане и сваког оног ко ужива њену правну заштиту принцип кривичне одговорности т. | одговорности лица које учини кривично дело. Она се састоји у томе: да ће се учинилац кривичног дела подврћи нарочитом. режиму одн. поступку због тога учинка, па ако је душевно здрав, он ће бити кажњен по наређењима казненог законика због тога што је учинио кривично дело, а ако је душевно болестан, у најширем смислу, он ће бити подвргнут нарочитом лечењу а казне ће отпасти због тзв. правне неурачунљивости учиниоца дела. Он се више не сматра кривцем као у првом случају већ болесником према коме је казна бесциљна.
Ш. У науци је врло много расправљано питање о слободној вољи као предуслову кривичне одговорности и о моралној одговорности без обзира на слободну вољу Сваки је одговоран за оно што је учинио, јер је учинио по својој слободној вољи, а није морао да учини, већ је шта више знао за забрану да. не учини.
Противници слободне воље тврде: ја нисам узрок никакве своје радње, те према томе не могу за њен исход морално ви