Полиција

61

моћи није постајала“ Истина да је и његова власт, власт апсолутног монарха, била — бар теоретски — ограничена. идејама, које су у једном одређеном времену сачињавале морално јединство народа, само што није било начина да се мирним путем присили ва њихово поштовање, Једини је начни за постизавање тога циља могла бити пуна употреба силе.

Укидањем апсолутистичког режима и спровађењем режима народне суверености, највиша је власт прешла у руке варода, и једно тело од њега бирано постало је надлежно ла

# Ваља ипак приметити да је и апсолутни монарх, за разлику од деспотског, био везат законима које је он донео. Мопгезаигецш је сам ово нагласио: „Те оопуегтет топагстане — каже он — е5ћ сени об ип зеш гоцуетће, тај раг дез [015 Нхез еј: б!абНез, ап Неџ дие дап5 је дезроначе, шп зеш запо [01 еј запз геоје епштате (ош! раг за уојоп!е е! зе5 сарпсез“. (ЕЗргвЕ Аев 10:85, ЊУ. 1. сћ. 1. Цит. РПирик, Руаше де дгон сепзтитоппе!, П. 1928. стр. 609.). Зато, ако говоримо о свемоћи апсолутног монарха, то кажемо с о6зиром на чињеницу, да је он могао нове законе издавати и старе мењати по. својој вољи, без обазира на опште схватање морала и правичности, па према томе и без обзира на вољу народа, која му у осталом по тадањем политичком урећењу није могла бити позната толико, колико она може бити позната данас. Опасност се према томе од апсолутистичког режима налазила у потпуној слободи монарха при вршењу законодавне власти. Што се: тиче његове извршне власти, она је била сведена у оквир постојећих законских прописа, а била је ограничена још и тим, што је вршење многобројних. државних позива било пренето са њега на разне органе, који су, премда њему подчињени, самостално решавали предмете своје надлежности. „Зојсће Масће. мемеПипо — каже Јелинек — маг пп аПеп арзрзоћнеп Збаајеп дег пешгеп хе. ја отбззегет одег сеппостет ит!апсе мотапдеп, |п делеп ез даћег ацсћ ел дНепШ ећез, Фе зјаасћеп Котрејепхеп гесејпдез Кесће сађ, да5 зећ уоп дег Кестћвогапипо апдегег Згаајеп апетапов сиштећ дег Мапрелункзашег гесћсћег Сатапнеп шптегсћеа... МИ дећ Аппег, ЂИде! зећ !п дег арзојшеп Мопагсће. а таћнећ еп [езјез Веапештесће, Јп фвет, (1 дег пега Метаззипо дег Атпег, та дег НегаеПипо сегесебег Гпзбапхеп, то дег МегмаНипрзтадНеп, Фе једе Већбгде рћео,, Несеп апсћ безул5е Сагапбеп сереп мИкшсће Мегуанипе ипа Апдегипо атићсхег Котрејепхеп“. Да би истакао разлику између организације извршне власти у апсолутној и умереној монархији, и да би приказао незгоду оне прве, Јелинек додаје: „Папп, Чаз5 до топаећ Фе сеНсећп Кот“ рејепхеп једегле ледег ап лећ дећеп одег 1п Фе епотеНеп Капп, ипд даз5кет ппабђћапојоез Огсап уотацдеп 155 дет гес Шеће Масће гизјеће, егпе Нап-. аето дез Мопагстеп 71. уеппдет ипа Фе Танркен дег Већбгдеп 21 Копноћегеп, зоти Фе Ерпанипр дег уемаззипозтазуосеп Зсћгапкеп рапг !п деп тестИс2 сезитиен МШеп дег Мопагсћеп ипа зетег Већбгдеп сезћа 156, Него!

дав итегсћегдепде Мегкта! Фезег Ап уоп Мемаззипоеп уоп апдегеп“. "АИ се-- -

тете Згаавзлећге, 1920, стр. 694–—5.).