Полиција

914 <=

донаша законе, интерпретирајући у народној свести постојеће правне прописе; другим речима, оно је постало надлежно да у форми законских прописа, за све обавезних, формулише оне идеје, које су у једном времену од народа, или бар од његове већине, сматране као логична последица морала и правичности. Према томе то тело, од народа бирано — звано парламенат, није добило власт да донаша законе по својој вољи; оно јеу томе остало везано општим схватањем морала и правичности,

Није међутим доста констатовати ову дужност парламента ; потребно је такођер наћи средства, која ће бити кадра да га присиле науњено поштовање. Јер, не постигне ли се ово, на место апсолутизма једног човека, који је до власти долазио обично путем наследства или силе, имаћемо апсолутизам једног скупа људи. који су до власти дошли путем избора. А да је апсолутизам парламента исто толико нежељен и опасан по мир и слободу грађана колико и апсолутизам једног монарха, чак и опаснији, изгледа-нам непотребно доказивати. Историја је то учинила, а доказе, које нам она пружа, предпостављамо сваком, чисто теоретском, доказивању.

Несумњиво је зато важан проблем: обезбедити поштовање од стране парламента напред споменуте границе његове слободе. Морамо одмах признати, да је ово теже постићи него поштовање закона од стране извршне власти, јер су границе парламентарне акције мање прецизне и теже их је чувати од граница акције извршне власти. Зато су ипак учињени покушаји, да се слобода парламената сведе под што прецизније границе као и то, да се обезбеди поштовање ових од стране парламента. Да видимо, колико се у томе успело.

..

Рекли смо да је парламенат, вршећи законодавну функцију, везан општим схватањем морала и правичности т.ј. да закони, које он доноси, морају бити у складу с идејама у народној свести заснованим као последица његовог схватања морала и правде. Пошто су ови појмови непрецизни, то се покушало да се неке, бар најглавније од тих идеја формулишу, и да се на тај начин поставе извесни принципи, које парламенат мора да поштује и у које несме да дира. Ти основни принципи називају се обично човековим или грађанским правима, а признати