Полиција

фу у модерним државама или у облику декларације или у облику гарантије. Декларација човекових права, која је амефриканског и француског 'порека“, јесте признање од уставотворне скупштине оних принципа, које су филизофи и публицисти ХУШ века прокламовили основама једне праведне и рационалне политичке организације, а налази се ван устава и чини неку врсту његовог предговора. Гарантија човекових права чини напротив део устава““, али то не смета да она прва чини исто

# Она се у Европи први пут појављује с францусквм револуцијом. То је знаменита „Деклерација права човека и грађанина“ (Оесјагатоп. дег Пгош5 аде Г Котте е# ди споуеп) од 1189., стављена на чело Устава од3.-14. септ. 1791,, а која садржи тако зване „принципе од 1789,“ (125 ритсегрез аде 1789.). Енглези су истина имали сличне документе још знатно раније (Рештоп ој «тоћав, В' ој трће;, Асе а' ћабсав сотриг, Асе ој Зешетепа), који су гарантовали нека права енглеских грађана: само је ипак измећу ових и де· кларације било знатне разлике, пошто су они први обично били или свечане повластице, које је краљ чинио своме народу, или одлуке Домова наметнуте монарху у циљу ограничења круниних права. Највероватније да је оптицај гекларација дошао у Француску из Америке, где су ослобођене енглеске колоније завеле праксу декларација пре донашања својих устава. Она се први пут појављује у Виржинији 12. јула 1776.; ова је декларација имала после да послужи за модел осталим ослобођеним државама, а један је њен примерак Га Кауебе свакако при повратку био донео и у Француску. Декларација је у Француској била поновљена пред уставе од 1783. и године Ш,, само што је ова последња била пропраћена и једном „декларацијом дужжности човека и граћана“ (Песагапоп де деоотвг де Гнотте е! ди споуеп) као претегом декларацији права, а коју су неки говорници зихтевали још у уставотворној скупштини од 1789. Касније се декларација појављује у Француској још један и последњи пут пред устав од 1848. (Езтеш, Б/етете де а4гогЕ сопзипоппег, 1914, стр. 554. и даље.

## Гарантшија права појављује се у Француској испрва упоредо са декларацијом. Тако устав од 1791. садржи: Ггзрозшопг јопаатепта!ез ратапћезг раг !а Сепзтипоп; устав од 1793. садржи рубрику: Сагаптез аег Агош5; устав године Ш. садржи гарантију права у рубрици: Огзрозшопх 26тегалег. Касније када је систем декларације био напуштен, у француским се уставима гарантија појављује постепено. Ово почиње са уставом од год. УШ., који о томе 'има један специалан одсек: Ог5розгопо оепвгаје5; новела од. 1814. садржи такођер једну рубруку под насловом; Огошв рибисв без Ргапсаг5, која је касније обновљена у повељу од 1830.; у уставу од 1848. гарандија се: ноново појављује упоредо са декларацијом. Устави од 1952. и 1870. признају и гарантују принципе прокламоване 1789. са формулом: „Та Сопзиноп тесппан,. сопНппе ге сагапћћ 1е5 ртапда рипафрез ргосјате5 еп 1789. е дш Могте [а ђазе ди агон риђна дез Егапсај5“. (21. 1,"