Полиција

— 816 —

тако позитивни закон, који се намеће парламенту, као и ова: друга.“ Сврха је декларације каои гарантије опште признатих принципа : прецизније ограничење парламентарне акције. Једна је стара колико и друга, а често се употребљавају упоредо. Наш је уставотворац прихватио систем гарантије и у одсеку Н Устава загарантовао уживање и поштовање неких основних

грађанских права, и тиме ограничио за будућност слободу парламентарне акције,“%

# Зато што су декларације ван устава и што оне садрже генералне формуле политичких и социјалних принципа, а не заповести упућене држави, Естет сматра да оне нису прави закони: „[ез аесјатанопз дез атола — каже он — етапеп! допс де согрз роззбдапћ ипе ашогне јераје е! тете зопуегате, ФаззетђКезв сопзцапјез; тај се пе 50ш раз дез агсјез ее 1015 ргесаа еј ехестојтез. Се зопЕ ригетел! еј зипрјетеп! дез де десјагаћопг де5 рттарез. | е! јизаце — ]а јата оп ш'аман пеп уп де (е]“ (Е!етеит“ стр. 554.). Само. гарантије права сматра он за законе: „Гег сагапћез без агона зош (оте апџе сћозе дие јез аесјатаНноп5 допе је ујеца де рапег. Се зоп! де убгнар!ез. 10485 розшШуез еф ођНрабојтев, еђ, рошг Је5 дећот Ф'ите фасоп р5 ртестзе, се зопЕ дез агнсјез соло иоппеј5 ди! аззитеп! апи сПоуеп Ја јошвзапсе де је! ос те] дтон тама џе]“. (Трга. стр. 559.). Ово нам схватање изгледа погрешно, и Зато мислимо да је Гивин-јева критика тога схватања сасвим умесна: „И те ретан еп ашсе а: адтене сене ориноп — каже Пиргш! — дигла еп еђе аиејаце сћозе де соптафстоне. Џпе асадбпце дех зауан 5 Тогтше 1ез рппаћрез чепетаих Ф ипе досепе рћПозорћане. Џпе аззетђ!ве ронаце, паНопаје е: сол папје Јагћ Фез 1085. Оп аи ћеп впе репе ез дез рппеђрез де ја рћиозоре ди ХУШ.е чтесје, Тегтетеп! согуатепа де Ја јоше — ршазапсе дез Еоптијез оепбгајез, јез ћопипез де 1789 опЕ ета деуог (оптшег 1ез рппстрезрћПозорЕчапез Фоп! 15 5' тртајеп! дапз Јештв оепуге5 1ертвјануез. Тоше сеја ез! угај. Мај еп тете (етрз, репбјтб5 де сене забе аи' 15 гергезепТајет! 12: зопуегатеје паНопаје, ди' 5 ауајеп( Та Топје-ршазапсе 1ерчајануе, 45 пе ршепе ауокн ип тотеп! Ја репзбе де Гогтшег ипе зипрје аесјаганоп рћПозортаче е! поп роши ипе 101 убгнабје. С: ејан ап соптане дапз Теџг реизее Ја 101 ГопЧатеппаје, Ја 101 зирбпецге а (опјез Јез 1015, тете апх 1015 соп иНотенез... Ка устб езђ а топ амз, аие 1е5 ПесјагаНноп5 дез дгобз зопћ ћееп дез ублТабјез 1045, рагсе ди' ипе еззетђјбе сопз пате ц'а раз ри пе раз хошој Тапе: ипе 1045“ (Тгаше, 1923, 1. стр. 159—160.. Касније додаје: „[е5 сагапће вез дгоше, сопте 1е5 Песјатанопв дез 4гон5, зоп! де5 Фзроз оп5 штрегануе5. рошг 1" Ега ш-тете, рагсе ди' еПез јоппшеп! ипе гедје етбпепге е! зирелеште. а 7 Егађ, аш 5' ипрозе а ки“ (Та. стр. 162.).

#% Гарантију права налазимо данас у већини европских писаних устава. Немачки устав од 11. авг. 1919. у свом читавом другом делу дефинише основна! права и дужности Немаца“ (чл: 109—165.) и то у пет одсека: !. 1' тамаи: НИ. Та ме еп зосеје; Ш. ЕеНфоп е!- соттипаш 65 тен еизез; ТУ. Едисаноп с: