Полиција

— 817 —

Међутим акција парламевта није и несме бити ограничена само тим позитивним уставним содрецбама; она јесте и мора бити ограничена и свим осталим принципима, заснованим у народној свести као последица његовог схватања морала и правичности, а који нису — а сви не могу ни бити — у уставу формулисани, и чије је оставарење постало објект народне воље. Према томе боље и јасније ћемо се изразити ако кажемо, да је слобода парламента ограничена и народном вољом. |

Ш,

Овако постављене границе слободи парламентарне акције изискују и обезбеђење њиховог поштовања. Није доста рећи : парламенат несме прећи ове и ове границе; он несме повредити те и те принципе у уставу формулисане; он несме вређати народну вољу, која је резултат општег, нигде формулисаног, схватања морала и правичности. Потребно је — рекли смо наћи средства, која ће акцију парламента одржати у оквиру тих граница и не дозвољавати му да их вређа. Ово је потребно ва би се избегла свемоћ парламента — опасна колико и свака друга свемоћ, — и да би се грађани са успехом од ње заштитили.

У ову сврху имале би, по духу свих модерних устава, да послуже разне политичке институције, а специјално подела власти. Равнотежа између законодавне и извршне власти требала би да обезбеди грађане од свемоћи једне и друге. Да би пак овај резултат био што сигурнији, дошло се до формуле о максимуму независности и максимуму контакта између тих двеју власти, како би се постигао максимум контроле, т |. дошло се до једног нарочитог политичког механизма: парламеншарне владе.“ Овај се политички механизам може описати са пар речи: С једне стране парламенат води надзор над радом ив-

сеоје; УМ. Га ује есопопиаце (в. Јозерћ Оиђојз, Ја Сопзт Нол де Г Етргге ађетапа, 1920). Пољски устав има свој У. одсек под насловом: „Реоогт5 вепвтаих 6! агон5 сттапе5“, у коме формулише основне дужности и основна права пољских грађана. „Мисће! Ројинск, Сопзтиноп де га Кврибидие де Рогорте ди 17 тагз 1921.) и др.

# „Те тбрпе јипфуие — каже Риги — |е р!из ргорге а аз5игег

Р еашибге раг ја соПађогаНоп де (ош5 јез сјетел!5 де ршззапсе рибнаце 6жз!ап! дапз ип рауз доппе, ез! сећи соттипетеп арреје тедте ршетеп!ајге,“ (Тиатвв, 1. Ц, т. 405—6.).

„Полиција“ 2