Полиција

РИМ

1907

може да нашкоди много добром гласу једног тако прегледаног човека, који би у случају забране брака остао тако рећи жигосан у друштву, где би му се поред несреће, која га је рецимо у оболењу од сифилиса снашла, догодила и друга већа, да му се спречи социјални напредак. Ово нарочито важи ва обавезан преглед, док код факултативног таквом лицу, које је оболело, остаје отворено поље неженидбе, ако је у сумњи те се неће изглагати опасности, јер и иначе има доста здравих људи, који остају нежењени. С тога су научни захтеви у том погледу код полних оболења сведени на минимум, да се таква лица — наравно сифилитичари — не могу женити пре истека једне године пошто је од стране лекара констатовано оздрављење.

У вези с тим стоји и забрана брака туберкуловним, где се на још веће несигурности и тешкоће наилази.

Најлепше је и најпростије питање забране брака душевно болесним, где је та болест несумњиво утврђена, и где се обухватају све душевне болести (не само „лудило“ у ужем смислу нашег грађан. законика).

У колико се мерама заштите против стварања нездравог потомства није успело, онда већ имамо то потомство које се јавља као онај елеменат у криминалитету, који се обухвата под научним именом „непоправљивих злочинаца“, душевно заравих, како би се рекло, и душевно болесних, јер прве означавамо као „рођене злочинце“ које још увек кажњавамо, а друге као „душевно оболеле злочинце“ које затварамо у душевне болнице а не кажњавамо. Овде се данас у ствари тиче елиминисања — издвајања из друштва једне велике групе опасних злочинаца, били они здрави (природом опредељени ва злочинце) или болесни.

По најновијем гледишту логично би било и рођене влочинце изједначити са душевно болесним и не кажњавати их. Али садашње позитивно законодавство и опште народно схватање, у које није продрло ово модерно учење, не могу да приме ово изједначење, јер код „рођених злочинаца“ не виде оно душевно стање које се налази код „душевно болесних злочинаца“, већ напротив стање које се у свему поклапа са оним душевно здравих нормалних лица са том једином разликом, што су учинила тако тешка дела, за која сада одговарају. И