Полиција

— 808 —

тако ће стање вероватно остати, те ћемо се од ових других штитити казнама из казненог законика,

“Односно душевно болесних злочинаца наравно да треба предузети такве заштитне мере, којима ће им се спречити могућност за извршење каквог кривичног дела. Таква лица, ако је утврђена наклоност за чињење кривичних дела, а то је лако утврдити према природи душевног обољења, које има своје особености, имају бити вечно интернирана, пошто је могућност њиховог оздрављења искључена. Теже је са пролазним душевним обољењима, која су одвела извршењу кривичних дела, услед стицаја неповољних прилика, где оздрављење наступа пре него што би истекла казна, да је такав злочинац, суђен, те друштво пре времена буде доведено у могућност да буде изложено новој опасности од таквог лица, ако се прилике по њега понова неповољно стеку, те га раздраже или изазову понова његово обољење, које га одведе новом кривичном делу. Ову је опасност тешко отклонти без повреде личне слободе таквог лица. Незгодно је задржати га у интернату због евентуалне замишљене будуће опасности, као што је исто тако незгодно изложити друштво таквој опасности, после чијег остварења такво лице несумњиво има да буде доживотно интернирано. Логично би било пустити га у слободу па контролисати његов живот, па у случају погоршаног здравља поступити као са сваким другим душево оболелим који није у опште учинио никагав злочин.

Напослетку велику бригу задаје криминалистима питање о криминалитету напуштене или запуштене деце у васпитању, деце коју би смо могли сматрати да у ствари нису оптерећена наслеђеним рђавим особинама, већ су више под штетним утицајем околине, чије је прилике одводе извршењу криминалитета Тај криминалитет постаје после по правилу тзв. криминалитет из навике. Он је у ствари резултат рђавог васпитања и рђавог примера из околине. Али се и ту дају разликовати разне категорије, по правилу у опште три, према којима се удешава и систем поправке. То су покварени (тав. перверзни), морално слаби (тав. дебили) и раздражљиви (тзв, ексцитирани). Поквареност се стиче по правилу у детињству, и с тога треба почети са разумним васпитањем деце, јер кад се једном формирао карактер, а то је по правилу случај са пунолетством,