Полиција

77 56) лику време дарова и нови израз одлучности, крепке воље и силне душевне снаге. Тако се она, некад готово невидљива: цртица, што се у неким само тренутима полукосо повлачиле почињући од левог споја усница, јавила сад изразитија,.

"показујући да је у младе удовице одлучност духа порасла толико колико се и лепота лика расцветала у пуно савршеветво. ;

| Та слика, таква жена, стајала је сада, у прво доба лепе летње ноћи, у коридору војводске палате; била је до самих. врата дворнице у којој се обично држало веће обласне управе. Може бити да њој и није место овде и у недоба — али она није могла одолети неизвесности, знајући да се вечерас по. њеној жалби одлучује о судбини њеној

Стога је била узбуђена; стога је задрхтала кад је год. успела да докучи по коју реч која ба допрла из већнице.

' јула је испрекидане говоре:

— Није реч о праву...

— Право је властита моћ...

— јесте... Није...

На сваки се глас стресла, али се с места није мипала,

_па је на свом месту остала и онда кад се врата дворнице широм отворише и кад јасна светлост отуд паде на њу. Она само махну руком, те с лица паде вео — а очи јој управише:

" озбиљан поглед у унутрашњост дворнице.

Чланови војводског већа почеше остављати дворницу. Један је по један полазио лагано, немарно; али како би ко од њих угледао срчану жену, тргнуо би се; по том би јој се нешто збуњено али не без личне оданости поклонио, И онда би журно отишао.

Агнеса је по њихову држању већ погодила како гласи одлука коју су, можда и невољно, донели. Ипак она не упита никога. још мање је ко имао смелости прићи и рећи јој.

Њен се поглед, најпре пун узбуђења, брзо прометну у презрење, и она, кад виде да полазе и најстарији већници који су јој негда с пожртвовањем руку љубили — пуна увређеног поноса окрете главу, и оде противној страни коридора, где је нестаде иза тешке завесе што покриваше врата.

Ставивши руку на браву да отвори врата одељења гдеје стан за Војводу Драчког, где је и сама провела неколика.