Полиција

— Куда> — запита 08. — Твојој срећи, кнеже! — ја те не разумем!

4.

Кад умре господар Драча, Иван Гравина, наста питање: "чији је град, чије је војводствог ИМ ако је остао Иванов млади син Људевит Гравина, нпак се као претенденти мадог али важног престола јавише синови већ преминулог Филипа Тарентског, из дома који је имао права поставити питање.

У таквим се прилнкама лако долази до грађанског рата, који покоси обе стране, да би плодове побрао неко трећи. И „Жрачком је војводству претила таква опасност, ма да сеу почетку није ни помишљало да партија младе удовице Ивана Травине може одолети кнезовима из Тарента.

Али Агнеса не клону.

Не може се рећи да је она према пасторку Људевиту била права маћеха. Није то могла бити ни по својим годинама, које су једва мало измицале испред година Људевитевих.

Они су сад једно другим били упућени околностима; ин"терес их је спајао, па им се ваљало удруженом снагом борити против заједничког непријатеља. Али је овде било чудновато, што је у тој борби напред излазила Агнеса а не Људевит коме је, по очевој смрти, имао и да принадне драчки престо. То је дошло по природи младог наследника, чије оскудно здравље не допушташе више рада и више смелости. Људевит је био младнћ бледа лика — а за крваву су се војну тражиле друкчије особине. Уз то један догађај, или боље једна несмотреност његових такмаца, учини да се у маћехе му Агнесе криста-лише чиста одлука: борити се по сваку цену..

Ево шта се догодило.

(о Тајни повереник претендента Тарентскога дође у Драч као један од оних калуђера, који сав хришћански свет оби„лазе ради прошње, те обилате прилоге предају благајни поповерљиве пропаганде у Риму. Овај је повереник збиља био жалуђер, али у Драч дође правце од стране претендента, па