Полиција

а

«се вешто докотура и до ожалошћене Агнесе под изговором да јој каже реч божанске утехе.

А кад се с њом насамо нашао, он брзо пређе на прави "предмет свога доласка И мудро и речито разлагаше Агнеси “о приликама што се стекоше по смрти војводе Ивана Гравине чијем спомеву притворно одаваше сваку хвалу. Говорио је о ранијем праву тарентских наследника, и у страшним сценама приказиваше грађански рат, за који рече да му је исход унапред познат јер је странка тарентска куд и камо јача.

И ако то још није било довољно да увери Агнесу како "је њена мисао о борби неоснована, ипак је она све саслушала пажљиво. Али, занесен таласом беседничког полета, тарентски повереник рече: |

— Још сам опуномоћен да светлој војвоткињи саопштим, како узвишени властодавац мој добро зна шта му је дужност према женској без хранитеља и бранитеља! Он је каваљер — и ти се, госпођо, с поверењем можеш ослонити на милост његову.

још последњих речи не бејаше беседник јасно ни изговорио, а Агнеса заменивши бледило лица наглим руменилом, оштрим и брзим гласом прекиде беседника: |

— Мени и једином законитом наследнику престола драчког "није потребно делити милости. Излишно је ма шта и говорити даље, Чух и рекох!

Залуд се повереник трудио да обнови говор. Залуд се клео како само невеште речи његове не приказаше ствар у правој боји, Заллуд је, најзад, подсећао како сви људи и сва створења живе од Божје милости, Ништа није помогло. Он је из двора, у који би се тарентски претенденат радо уселио, брзо морао нзићи. Слазећи низ камене степенице, намерно се ујео за врх брзореког језика; јако је осетио бол, али је тако хтео да казии себе. Кад је сутра дан покушао још једном да говори с Агнесом, нашао је затворена врита.

Тада је остављајући на страну властољубиву маћеху, огледао да се споразуме с мирољубивим пасторком њеним, коме, најпосле и приличи да се о драчки престо парничи с наследницима Филипа Тарентског.

Али ни ту не успе; Људевит је, упућен од Агнесе, још синоћ тајно отишао био на пут,