Полиција

Сб

6.

На сцену ступа нова личност — Арбанас Тануш Топија,

Имао је он сада година управо толико колико би имао и војвода Иван Гравина да је још поживео.

А Тануш Топија има и сина Андрију, који по времену може чинити друштво Гравинину сину Људевиту, и ако је од овога нешто мало старији а прилично жилавији.

Као некад Ивач Гравина, коме је чврста воља, гвоздена рука и жива одлучност помогла да се узвиси до части драчког војводе —- тако је и Тануш Топија уживао глас одлучна човека, крепке воље и неоспорне храбрости. Само је он живео као можда најсиромашнији династ у Арбанији, гледајући да са своје, ни простране ни родне баштине, побере плода колико јо ва живот најпотребније.

Тануш Топија није имао државе, да би се могао звати владаоцем. Али он и не признаваше ничије власти над собом. А последњих му је година нико није ни наметао. Иван Гравина живљаше у миру с њим као с пограничним суседом, не тежећи за његовом баштином коју Гопија радо називане државом.

Имао је Тани Топија и неких особина које су га изди зале изнад многих већих династа раситњене Арбаније,

Тако, кад су му јавили да је умро Иван Гравина, војвода драчки, Тануш је најпре поћутао, па је онда рекао:

-— Сви ћемо тамо!

И тада је руком показао на небо.

Таква размишљања не бејаху онда обична ни у људи других крајева где је било више питомине и хришћанске науке,

У једном боју његова четица бејаше потиснута. Младић неки, тешко рањен, не могаше избећи. Тада га Тануш наместа на свог коња, а сам се једва спасе.

Такве, и сличне, појединости начинише име његово цењено ин преко граница ове горштачке земље.

Према свему млада удовица Агнеса није погрешила кад је помислила да у Тануша Топије потражи помоћ у борби коју је њен пасторак, у ствари она лично, имао да води са синовима Филипа Тарентског.

Тануш се одазва позиву Агнесину.