Полиција

= 658

Он дође у Драч, и после дужег разговора са Агнесом објави да се мори умешати у питање о драчком престолу, јер — рече — не може и даље мирно гледати како се у ружној распри растрже град који је предмет љубави свих добрих родољуба, који је тако гостољубив и који има право на поштовање. Нарочито ваља гледати да драчки господари · не буду из туђине већ људи који ће, бранећи од туђина Драч, бранити и сву земљу од туђинских насртаја.

Одлучно пристјање његово уз Агнесу означавало је више од пола добијену битку. Присталице Агнесине добише нове вере у успех, па и ако „међу њима бејаше добрих војника, ипак сви радо на чело сранке ставише Тануша Топију.

.

Да сунце не стоји изнад земље тако високо не би: било у поштовању. -

А бистрог ума лепотица Агнеса као да то није внала, или бар да се по томе није могла увек владати.

С разлогом кажу да често дружење прелази у навикуа навика у љубав. Ипак се не може одмах рећи да је тако било и у односима између Гануша и Агнесе с њене стране зацело не. Али је било и нечега што је Агнесу иогло опоменути да буде пажљивија. А она то није разумела — те је у историји тих догађаја исписана ЈАНА глава, коју би приповедач нај- _ радије заобишао. у

Тануш је с <= коју су сви хвалили, радио на припреми за одбрану Драча од стране италијанских нападаја. Сви су се вољно ставили били под његову управу, и сви су предано вршили своје дужности. Понеко је помишљао како би се могло десити да такво пожртвовање Танушево Агнеса награди и удајом за њ. Па би се, у том правцу даље. размишљало и о томе како би на престолу драчком седео млади Људевит, а у позадини, на баштини Топијиној, налазили би се прави стубови његове владавине, Тануш и Агнеса, задовољни што су успели да земљу и престо сачувју законитом наследнику, сину часног Ивана Гравине.

А у таким смишљањима нико и не помишљаше на Андрију Топију, лакоумног али и властољубивог сина Танушева,

„Полиција“ 5