Полиција

345

НЕХОТИЧНА КРИВИЧНА ДЕЛА“) Енрико Фери

Ова дела један су од каменова спотицања у казненим доктринама. |

Ако се прими да је извршилац једног кривичног дела за ово одговоран само под условом: а) да је он његов (директни или индиректни) материјални извршилац, и 6) да је, као његов извршилац, и морално одговоран, питање је како се може учинити морално одговорним извршилац, који је дело нехотично учинио, т. |. који је извршио акцију или остао у неакцији проузрокујући тиме зло које није хтео нити предвидеог

Због овога је, још од почетка класичне школе кривичног права — која је изишла из Бекаријне филозофско-правне иницијативе — било теоричара (Лампреди, Алмендинген ит. д) који су доказивали, разлозима апстрактне логике, да држава нема права да кажњава нехотична кривична дела, пошто за њихово кажњавање недостаје претходни и основни услов кривичне одговорности.

Ова теорија — и ако очигледно логична — није имала успеха, јер се реалност не интересује апстрактним теоријама. Модерна цивилизација (сем изузетног послератног поврата насилним злочинима) има за последицу умањење умишљајних кривичних дела, више атавистичког порекла (убиства с предумишљајем) и прогресивно увећавање нехотичвих кривичних „дела. Сложеност и све већа брзина односа и промета између лицаи ствари (кола, аутомобили, железнице, трамваји, ареоплани, пароброди, сумарени и т. д.), са све већом употребом машина, оружја, хемијских супстанцији, техничких проналазака и т.Д. доприносе несумњиво увећању кривичних дела извршених услед недовољне пажње, небрежња, непоштована реглемана, професионалних права и т. д. Немогућно је, дакле, да држава прими логичну теорију услед које би се морала одрећи права кажњавања ових дела.

ж ж ж

Допуштајући да држава има права и дужности да кажњава извршисце ових дела, питање је: који је правни разлог који оправдава ову моћг

#) Беуше де дгоб репа! ег да сптивојогле, св. за јануар, 1925.