Полиција

— 346 —

Теоричари кривичног права наилазе на озбиљне тешкоће чак и на овом терену.

Нека мисле да држава кажњава ова дела зато, што постоји сумња на намеру (Карнађани). Овај разлог не може опстати, јер т шге таст поп еззе ећ поп аррагете:то је питање доказа које не може решити питање принципа. Ако се код дела, које на први поглед изгледа нехотично, докаже умишљај, не може више бити говора о овом делу, а ако се овај не докаже, казна се не може изрицати на основу сумње.

Други су тврдили да је право кажњавања нехотичних кривичних дела „изузетан закон“ (Мори, творац тосканског казненог законика од 1852. г.), али је очигледно да и овзј разлог не може опстати, јер би се њиме могло оправдати и кажњавање најневинијег акта. ·

Још је речено да држава има права да кажњава ова дела. да би, на овај начин, васпитно утицала на небрежљиве грађане и упутила их на обазривост (Фајербах). Излишно је локазивати нелогичност ове теорије из које излази, да би само личности пажљиве и обазриве — које не врше ни хотична ни нехотична кривична дела — биле способне да осете утицај васпитне педагогије казне, пошто је нехотично кривично дело увек израз персоналитета неспособног да социјалном животу да минимум пажње и дисциплине, без кога је овај живот немогућан.

Тада се морало признати, да држава има права да нехотична кривична дела кажњава услед неопходне потребе да се друштво заштити од повреда и опасности које ова дела. представљају — у иншересу одбране друштва.

"Овај разлог, који је дао Карара, велики класични криминалиста, једини је који је заснован на стварности, али у исто доба и једини, који је у очигледној контрадикцији са принципима класичне доктрине о кривичној одговорности злочинаца.

Услед критике позитивистичке школе нема више криминалиста (од смрти Биндинга и Биркмајера, у Немачкој), који кривичну одговорност базирају на злочинчевој слободној вољи без које је, по тврђењу овог истог Караре, „немогуће основати казнену науку“

Више се не говори о слободној вољи, као о неопходном услову кривичне одговорности, већ се продужује са суборлннирањем ове услову моралне одговорности,