Полиција

— 356 —

Злочинац на оаај начин постаје (што у ствари и јесте) жлавни јунак казнене науке, а тако исто и казненог законика зи његове судске примене,

Ово опште правило важи и за нехотична кривична дела.

Пошто је класификација криваца, коју сам предложио још у почетку стварања позитивистичке школе, средство за прилагођавање законских одредаба и судских одлука злочинчевом персоналитету, с обзиром на злочин који је учинио у таквим или под таквим индивидуалним и друштвеним приликама, то ово исто средство треба применити и према извршиоцима нехотичних кривичних дела.

Моја класификација злочинаца (рођен злочинац — душевно оболели — из навике — случајни — страсни), коју су усвојили готово сви криминални антрополози и социјолози, и која је први пут систематизирана у италијанском пројекту казненог законика, не може се применити на извршпоце нехотичних кривичних дела, чији су личним друштвени фактори сасвим равлични. Али је италијанска позитивистичка школа већ одавно створила гнтрополошку класификацију и за извршиоце нехотичних кривичних дела. Мој ученик г. Анђиолини, у једној свесци / деши сороз;, од 1901, предложио је једну класификацију, коју ја сматрам као потпуну и тачну, према моме адвокатском искуству и мојим криминално психолошким и социјолошким студијама, |

Са гледишта друштвене одбране. и казненог правосуђа, постоје четири типа извршиоца нехотичних кривичних дела:

1. Онај који производи опасне и штетне последице услед, "недостатка, одсуства моралне осетљивости, због које нема много обзира за услове егзистенције другога. То је случај управљача аутомобила, који за љубав свог заловољства у у брзини, пушта машину да јури огромном брзином по улицама са живим саобраћајем. Мисао да услед овога може неко остати мртав или бити рањен јавља се на прагу његове савести али се он због ње не узнемирује, већ ипак продужује јурење, Ово је највиши степен небрежења, који се приближује злочиначкој намери (дош5 еустиаи ) и умишљајаном кривичном делу, остајући ипак с друге стране овога.

2. Онај који производи штетне последице услед недо„статка професионалне умешности. То су лекари, ЧИНОВНИЦИ,