Полиција

— 468 —

— Од куда људи Гравини2

— Добише војску српскога краља.

— Ах! — уздахну тешко Андрија, у тренутку видећи да је све пропало,

У том се нападачи сасвим испеше уза степенице, и у коридору започе страховито клање. ;

Неко отвори врата од одаје где су раније деца спавала.

Светлост се великог-и богато украшеног кандила кроз. отвор расу и по коридору да обасја ужасну борбу.

27,

— Познајем те! — цикну Грациоза, па с малим ножем | у руци полете на Луцију. — Ти си проклета Агнеса!

— Нисам! — одговори Луција. — АјР за њу радо хоћу да умрем !

Рекавши то, Луција је вешто дочека, изви се мало у страну да је нож не дохвати, па Грациозу зграби за руку.

Врата се јаче отворише, и неко од нападача уђе.

— Ха! — узвикну он и притрча женскињу које се борило,

Мислећи да је сад безбедна, Луција пусти Грациозу. Али Грациоза у тренутку ножем удари Луцију с леве стране ребара.

— Госпођо, сад си и ти мени ослободила руке! — уввикну завереник.

Грациоза се хитро докопа врата.

Андрији поглед паде овамо где се ова сцена догађала. Видећи Грациоцу у погибли, он се кроз врата проби к њој.

Кнез је Ђура био међу првима који се успеше у коридор. Сад у светлости познаде Андрију и спази Луцију.

— Крвави сватови моји! — цикну он. — Овамо замном! Овде јо сада свему крај!

Па за Андријом продре у собу.

= Увреда се овако свети! — викну Ђура, кад с мачем полете на Андрију. — Крваву свадбу празнујем сад!

Андрија га смело дочека на мач, -

Грациова писну и полете на мачеве, који су се укрштали као две муње, Није могућно казати од чијег мача она паде, али је поуздано да тај смртоносни ударац није био њој намењен,