Полиција

— 422. —

'Ми-то'питање посматрамо друкчије; Прво'је; да' у: сов» четској званичној књижевности постоје и друга: нама већ 'ног зната мишљења и општа упутства, а“ друго, да -те границе, које би хтео поставити проф. Завадски за примењинање горње "формуле, не излазе директно из потпуно неодређеног и растегљивог текста њеног и долазе само тада, ако се у држави поштују основни правни појмови: и начела“ отиптег 'човечан= чског морала, а ми смо већ видели, да се у СССР све то пот= пуно негира као буржоаске заблуде и предрасуде. Услед тога мислимо, да никако се не можемо надати ла совјетски органи Ха у том броју и суд) неће. терети самовољу, те. да горњи прописи ниште стабилитет свих приватних права, признатих ју закону, а њихово остварење и њихову заштиту претварају у нешто потпуно условно и несигурно. |

Што се тиче прве основе садашњег сопиалног уређења —— својине — у току нове ере директно је проглашено право својине на покрешне ствари и регулисан у новом грађанском законику читав низ уговора, који су везани са. остварењем тог права. На жалос, тај је корак мало задоцнио,: јер у току прве ере преко „конфискација,“ „реквизиција,“ одузимања „вишкова, и т. д. пратежна већина свију „буржуја“. — соп"ственика (а у том броју интелектуалица) потлуно је изгубила новац, скупоцене предмете, намештај, а чак и одело и обућу. Дакле нове прописе. може искористити само. нова совјетска „црвена“ буржоазија Додајко. само, да и ново стање није. ни чврсто, нити осигурано, јер зко буде дошла велика потреба ва новцем ради одржавања на влади (као што сведочи иску"ство прошлости, када су биле потпуно опљачкане дворске „зграде, цркве, банке, куће, трговинска и индустриалска пре'дузећа, приватна лица и т. Д.) бољшевици неће се зауставити пред новом пљачком, тим више што су свагда тврдили, да је њихов „Неп“ само компромис и да су ови принциплелни не"пријатељи буржоаске институције, која се зове право својине,

· Што, се тиче непокретне. својине, ту треба разликовати пољске земље и зграде у варошима. У аграрном питању бољшевици су неколико пута мењали своју политику и код прве и код нове ере, због активне и пасивне резистенције сељачке „средине и због двеју противречних жеља: Ту да сачувају своју социалистичку мржњу према институцији непокретне својине,