Полиција

— 494 —

жоје њима припадају. А у опште, као што видимо, аграрна «својина налази се у доста хаотичном стању.)

Што се тиче права својине на куће и друга непокретна имања у варошима, та се имања деле у две категорије. У прву категорију сада улазе национализовани и муниципализована имања, која премашују вредност, споменуту у закону; та су имања потпуно изгубљена од стране сопственика. У другу категорију улазе имања од мање вредности. За ту категорију право својине васпостављено је са незнатним ограничењима, при чему сопственици могу њима располагати и _ повратити та имања од државе или муниципалитета. Али су

и ту познати случајеви, када например кућа, која је била знатно руинирана за време национализације, враћена сопственику и оправљена од његове стране са великим трошковима, доцније се опет, и бев сваке накнаде штете, реквирирала под изговором, да је неопходно потребна за једну од државних или муниципалних институција. Сопственика избацују и остаје му само пидит јиз да је он сопственик.

- Најзад, што се тиче непокретне својине у виду фабрика

и других индустријских предузећа, рудника и т. д, за време Нета допуштена је аренда тих предузећа, постали су различити трустови и широко су примењене концесије (последње готово искључиво у корист страних капиталиста). Под покровом ових институција, понекад и пређашњи сопственици, који су у доба ратног комунизма све изгубили услед „национализације“, сада воде експлоатацију својих бивших добара, али никако не постају сопственици, јер је ту принцип национализације остао у пуној снази у форми државне контроле И врховне управе те још и са читавим низом различитих ограничења у вођењу предузећа.

Ми смо се већ упознали са бољшевичким управним органима и стога нам је појмљиво, каква ту може бити улога њихова. И ту, као што је то правилно забележио г. А. Богољепов, услед општих правних услова совјетске Русије „сваки покушај радити на основима, који одговарају појмовима и

5) В. подр. К. Зајцев. „Земељноје (аграрној право,“ г. с. Зборнак т. 1. стр. 215—235.