Полиција

— 530 упознати механизам графике, начин нормалног писања, па према томе и нарочите навике у писању.

У калиграфским уџбеницима наћи ћемо елементе, који нас упознају тако рећи с номенклатуром рукописа.

Овде се намеће питање да ли се калиграфија може назвати науком или не2 С обзиром на нерационалне методе, којима се још и дан дањи врши обучавање у писању, ми мислимо да она то није,

Да ли калиграфија према томе даје довољно средстава, да до краја можемо испитати конструкцију извесног рукописа»

Да би се могао тачно протумачити графички морфизам и механизам, морају се применити знања из анатомије, физиологије и психологије.

У колико дакле и калиграфија буде приступила овим наукама, у колико дакле калиграфско проучавање рукописа буде имало већма научни карактер, у толико ће бити већа и корист, коју ће оно дати графичким истрагама, но та ће корист увек бити непотпуна. Проучавање извесног рукописа не сме се ограничити само на правила писања, јер се она односе само на једну више физиолошку, а мање индивидуалну страну графизма. Ова последња пак је много важнија, јер је пространија и разноврснија.

Калиграфи и наставници цртања, скупљачи аутографа, административни чиновници, скулптори, којима се обачно још и сада поверава вештачење рукописа, труде се да раде што (боље могу ма и емпирички. Служе се најразноврснијим техничким средствима у циљу да пронађу истину. Понеки у томе часно успевају. Али вођени природом предмета прелазе границе калиграфије. Јер многи, држећи се најчистијег емпиризма и са културом самоука, дакле без научне основе, одају се биолошком и психолошком анализирању рукописа; врше најсмелија тумачења, прелазећи често, са страховитим резултатима, у област графологије, психологије, па чак и криминалне антропологије. Колико је ово опасно, и колико то мало стварне користи може донети, то је несумњиво и очигледно.

Примера ради довољно ће бити да овде споменемо вештачење калиграфа Белома (ВеЦћоте), који је вршио вештачење рукописа у чувеној Драјфусовој афери и да би одбранио