Полиција

= 531 —

тогромну периталну погрешку коју је учинио тврдећи да фатозни бордеро из те афере није писао Естерхази, изјавио је: „Ми (тј. вештаци рукописа), ми смо помало као и вештаци слика; „сопр де рште“ за нас је скоро исто то, што је за њих „соцр де ми не можемо даши материјалне доказе за оно што подржавамо,“ - ; При свем том калиграфи као вештаци непрестано себе „сматрају супериорнијим од осталих вештака рукописа.

Ш.

ГРАФОЛОШКО ВЕШТАЧЕЊЕ,

Графолошка проучавања добила су полета крајем прочшлога века, нарочито почев од 1890 године. Како је циљ граарологије да проучавајући рукописе открије психичке особине писца, његов психички карактер, то се тако рећи само собом "натурило графолозима и вештачење рукописа. Они су тако рећи по нужди морали ући у вештачење,

Пре свега мора се објаснити однос графологије и гра»фичких проучавања у периталном циљу. То је потребно у толико пре, што се данас, нарочито у Француској, где је графологија имала највише присталица, води жива борба између ст. вв. вештака графолога и вештака калиграфа.

Да би смо ово постигли морамо претходно бацити један поглед на циљ графологије и на средства, која она употребљава за његово постигнуће, а исто тако морамо се упоредно осврнути на циљ и средства графичког вештачења,

Циљ графологије је у томе да се тумачењем једног руописа изнађу особености интелигенције, темперамента, карактера његовог аутора. Када би се тај циљ могао и постићи несумњиво је да би он био користан за вештачење рукописа, које тежи утврђивању његове аутентичности. Графолог, који би био у стању да са сигурношћу означи психичке особености писца извесног рукописа, тим својим податцима дао би вредносне индиције за проналажење његовог аутора, без потребе да се утврђује идентичност графичких и кампрафских особености,

Међутим и сами графолози не би смели примити на «себе обавезу за разрешавање питања те врсте због тога, ишто су графолошки закључци и сувише емпирички и ри-

4%