Полиција

—_Р—

весна места на Русоа обратише и друкчију пажњу. И пре се помишљало, готово се и тврдило, да Русо својим списима подрива основе поретка освештаног вековима и традицијом; сад се увиде да је у томе ишао до крајности. То су нарочито увидели били редови језуита, против којих је циљала сва радња Русоа а посебице „Емило.“ Они преко утицајних фактора настадоше да се Русо узме на одговор. Тога је мишљења био и парламенат, и већ се знало да за који дан и Русо има постати становник страшне Бастиље.

Такве су прилике биле кад се догодио поучан случај о коме се говори у овим врстама.

Ж ж ж

(О таквим намерама моћних париских кругова буде Русо, заједно са својим културним домаћинима, благовремено извештен. И без тога стално патећи од несанице, он сад поста веома узнемирен. И ако никад у животу није био плашљив ни малодушан, ипак му спокојство помутише у пријатељском писму речи да ће парламенат против њега поступити „ск, но свирепошћу.“ Лако је појмити шта је то могло значити у осамнаестом столећу! Споразумно с пријатељима Русо претресе све могућности и одлучи да се, не буде ли доцне, склони у Швајцарску. Припреме се учинише, а од различитих начина његова путовања нађе се да ће бити најбоље ако сам самцит пешке оде у хучни Париз, па одатле поштанским колима да продужи пут преко Лиона и даље. Учиниће се, зацело, кораци да се он пресретне на другим путовима где је вероватније да ће се наћи — али нико ни помислити неће да га тражи по Паризу који га управо и гони.

Русо дирљиво приповеда о моментима свога поласка Стари га домаћин лично испрати до краја огромног парка који је окруживао његов замак. До сада увек необично говорљиви, сад оба пријатеља бејаху као неми: бојали су се да се не заплачу ако проговоре. Кад дођоше до, готово, тајних врата, Русо домаћину врати кључ који је имао за улаз у замак, па пријатељи један другом падоше у загрљај.

За тим је славни бегунац отишао у Париз, тамо је своје послове брзо и успешно уредио, отпутовао је преко Лиона даље, и кад је у Швајцарској ступио на земљиште слобод; ог