Полиција

— 552 —

антона Берна, пао је на земљу и љубио ју је као колевку вечите слободе...

Све је то несумњиво и лепо и занимљиво — али се у средини тог развоја догађаја налази епизода која је главни предмет нашега говора.

ж # ж

Рано изјутра онога дана кад ће Русо поћи из Монморансиа, главни прокуратор париске полиције издаде своме првом тајнику наредбу да се Русо из Монморансиа на леп начин али у поузданој пратњи што пре доведе у Париз.

За извршење је ове наредбе тајник имзо да употреби сва средства па, разуме се, и да прими сву евентуалну одговорност. Млади је чиновник то знао, па је послу одмах приступио.

Призвао је једног од заповедника оружане полицијске страже, па му је издао кратку заповест.:

— Ради се — рече му — само о једном човеку. Он није разбојник ни убица, али је више него опасан за мир и поредак... Ставља Вам се у дужност да тога човека што брже приведете власти, која ће даље поступити по свом нахођењу. Тај је човек писац Жан-Жак Русо. Он обитава у Монморансиу; гост је грофа и грофице... Тамо ћете га тражити. Будите смотрени, јер нисте у обичној кући, али и неумољиви, енергични до краја. Може се десити да га ту не нађете. Значило би, у том случају, да је писац Русо сазнао за нашу намеру и да се склонио. Али далеко отићи није имао кад. Он је у Монморансиу, и Ви ћете га тражити свуда, и претрешћете сваку кућу и сваки угао. Узмите још три стражара па послу приступите одмах. Време је скупо. Желим вам успех!

—- Молим само за нека објашњења. —

— Никаквих објашњења! Наредба је јасна !

— Али за случај, —

— Сваки је случај искључен!

— Ако би се десило да на путу —

— На путу немате шта чинити. Забрањујем да станете све до Монморансиа. Ваш је круг рада тамо. Пођите !

ж Е ж

Код тако јасне заповести није се имало шта чинити друго већ је извршити.