Полиција

— 574 =

Код свих ових услова потпуно можемо карактерисати комунистичку странку као привилегисану и строго централисану жкотшерију, која се састоји у малом броју из заслепљених фанатика, а у претежном — из опортуниста, авантуриста и ниткова равличите врсте, која деспотички управља Русијом не у интересу народа, и пролетериата, већ само у интересу малобројне групе, која стоји на њеном челу и држи сву власт у рукама,

У сличноме смислу изражавају се сви беспристрвсни писци, којим је добро позната садашња Русија и њена комувистичка влада. По мишљењу проф. Н. Алексејева, Влада у С. С. С. Р. нарочито се карактерише применом директног насиља, ауторитетом комунистичког вођства, које продужују праксу конспирације и строге централизације, која се створила још за време, када се бољшевичка странка налазила у нелеталном стању, те најзад „сједињењем теорије државног деспотизма, који се базира на учењу о диктатури пролетериата са чисто источним начелима деспотичког владања“. Професор Р. Кошутић говори: „Данас нема народне Русије. Руска земља постала је плен теориских утописта, фанатика идеје и међународних пустолова,. који праве с њом огледе, да би се још један пут потврдило, да је комунизам и данас једна луда крвава утопија и да треба да се природа човечја из основа измени, да људи постану стадо, да се све оно, што неће да се постади и устади, помори глађу или се побије“. Ст. Ивановић долази до закључка, да „сва власт над Русијом, која припада комунистичкој псеудо-странци, усредсређена је на врхунцу њеном, која се јавља као владајућа каста“ и тежи да „уз помоћ своје неограничене власти обрати у своју корист народна богаства Русије и рад милиуна становништва“. Најзад, проф. Сорокин на основу свог претреса садашњих услова живота у Русији тврди, да је комунистичка странка, уредивши апарат насиља и терора, положила начело препорођају власти радећих маси у власт тираније над овим масама“ и да се та странка сада састоји „из беспринципних интелигената, декласираних раденика, криваца и разноврсних авантуриста“. У вези с тим врхунац комунистичке Ш. интернационале а заједно и целу интернационалу писац карактерише као у претежној већини „скуп авантуриста и циника свију земаља, који заннтересовани у државну власт и у добрим синекурама,