Полиција

= 628

6. њу плаћа продавац, и на исту робу може се само једном наплатити.

Према чл. 10. ПлеИла за извршење закона о општинској мерини, право наплаћивања мерине на робу из унутрашњости земље има она општина у коју се роба ради продаје донесе, а чл. 7. зак. прописано је:

„Провозна роба, као и роба која се извози на страну ради продаје, не подлежи мерењу општинским мерилима, па ни плаћању мерине. Исшо шако не подлежи плаћању мерине

ни она роба, која се 15 железници на возидбу и ту међа ради одређивања тежине“.

Из ових законских прописа излази, да општински суд. има право на наплату мерине у корист своје касе:

" а) Кад год роба није продата ђутуре (чл. 1. зак):

6) Кад год на њу није плаћена мерина у другој општини (чл. 6. зак, и чл. 11. Правила), и

в) Кад год се не извози на страну, или не провозви или не предаје железници у циљу возидбе — даљег преноса (чле 7. закона.)

Према овоме, општински суд има право, по. мишљењу уредништва, да наплаћује мерину на сву робу која се мери на железничкој ваги у диљу продаје — да би се утврдила њена тежина у циљу свршавања обрачуна између продавца и купца (а не ради одређивања тежине за вовидбу), ако само

томе не стоје на путу горе наведена ограничења. 2. Са суседом, који неће да потпише тапију као граничар, има се поступити а налого 5 466 (став претпоследњи) грађан. суд. пост. Као граничари могу се потписати само сопственици суседног имања или њихови пуномоћници.

ХХМЕ.

Суду општине источке:

У првом одељку 8. 486. грађ. суд. пост. јасно је речено да се пописане ствари, како непокретне тако и покретне. могу продати и „ниже од процене“ ако се јавним надметањем, у коме су учествовали најмање два надметача, не добија сума предвиђена проценом.

Други одељак овог законског прописа објашњен је одлуком Касац. Суда, од 12 фебруара 1891. г., Бр. 494. која гласи: