Полиција

— 567 —

званичној совјетској штампи, један од највиших комунистичких поглавара Каменов—Ровенфелд нагласио је, да „сељаци су незадовољни тиме, што радници могу да користе правом организације, и совјетска влада у исто време забрањује сваку сељачку организацију“, те подвукао је тежњу сељака, да „образују своју сељачку странку и да створе свој сељачки савез,“ Међутим сељачка интернационала била је створена већу ок“ тобру 1923 г., дакле постојала је више од 13, год. Ако поред постојања сељачке интернационале руски сељаци још теже да створе сељачка удружења, то јасно доказује, да не само није горња интернационала основана од стране сељака, већи да нема са њима апсолутно никакве везе.

Друго је, и то је било такође саопштено у совјетској штампи, да је решење за отварање сељачке интернационале припадало политичком бирб-у руске комунистичке странке, а новац за трошкове око нове организације дао је Савеш Народних Комесара. Мада је била после тога одржана у Москви прва међународна сељачка конференција, ипак њена управа није била изабрана, јер је Савет Комесара већ поставио на челу сељачке интернационале једног од најодлучнијих агитатора и старих чланова комунистичке интернационале, комесара Привреде Смирнова, а за главног секретара именовао виђеног пољског комунисту и члана комунистичке интернационале Домбиља.

Најзад, како у часопису „Сељачка Интернационала „(бр3—4), тако и у обелодањеним подацима о извештајима и раду на горе споменутој конференцији, види се, да је главну улогу вграо ту познати мађарски комуниста и члан Ш интернационале Вирга. Овај последњи отворено је нагласио, да су сељачку конференцију и сељачку интернационалу створили вође 1 интернационале ради остварања својих ипљева и задатака. Ти задаци никако нису у томе, да се нарочито пази на интересе сељака и да се потпомаже њихов економски и културни развитак. О томе нема ни говора; главни је циљ да по завету Лењиновом увуче сељаке у револуционарну борбу, јер још 1921 г. на конгресу !Ш. интернационале била је по предлогу Лењина изгласана револуција, која је гласила, да „без уношења у село класне борбе и без уједињења се-.