Полиција

=— 569 —

споменуо је постављање Председника Совјета Народних Комесара. Други пут исти Зиновјев, говорећи о улози руске комунистичке странке (која стоји на челу ПТ. интернационале), нагласио је, да „ми служимо целу државу и управљамо колосалном земљом, која заузима ||, земаљске површине,“") На тај начин потпуно је јасно, да господар Ш. интернационале, т. |. централна комитет комунистичке странке у Москви не само је најтесније спојен са садашњом руском владом, већ и стоји над том владом и преко званичних органа последње оствараје своје своје жеље и своје директиве, Сви разговори о самосталносги и одвојености владе СССР од комунистичке интернационале воде се само за иностранство и јављају се дакле као тактички начин, да се обману они који нису упознати са истинитим стањем ствари, и да се оставе комунистима слободне руке га пропаганду. Ако влада СССР прими обавезу да не чини пропаганде и у колонијама државе, која њу званично признаје, она смело продужује ту пропаганду, јер се смеје над принципом поштовања уговора, и ту пропаганду. потпуно оправдану са својег гледишта сматра као најважнији и најкориснији задатак у циљу светске револуције. У исто време она се дрско изговара тиме, што влада СССР није истоветна са Ш. интернационалом и не може бити због тога одговорна за рад агената те интернационале, И та свесна лаж се продужује од дана на дан. Она има све мањи и мањи успех, али и сада о њој понекад воде рачуна представници влада, чак и у појединим великим државама... Нека воде, ако хоће. Истина постаје све више и више очигледна. 5

|,

На челу садашње Русије стоји дакле као јединствени прави господар !Ш. интернационала у лицу вођства руске комунистичке странке. Сада ћемо видети, да ли та странка одговара појму политичке странке у опште и шта је онау стварности по њеном саставу.

| У целом свету постоји јединствени и јасни појам политичке странке, Пре свега политичка странка је један већи или

11) В. ове и друге многобројне податке у делма проф. Н. Алексејевз „Сбођник“, т. 1, стр. 98—103; Ураљски „је ли могуће признати (бољшевичку властр“, Беогр., 1924., стр. 22—80; С. Ивановић „Россијскаја комунистичких Берлин, 1924, стр. 4–5 п 35.