Полиција

— 671! —

још највише места. Тако се у последње време и чини. Надзор у пренесеном делокругу назива се „шеПе адтитеганхме“, а надзор у природном са „роџуоћ де зигуеШапсе“. Према томе надзор у пренесеном делокругу није ништа друго него туторство, а надзор у природном представља нешто већу самосталност. У Италији према закону од 1915, надзор државне власти над локалним телима, назива се: ирПапга ед трегепга ооуетпапуа; талијански писци као на пр. проф. 5. Регтапа, дели надвор на правни — Та зогуерћапга Јев пита.) Код Немаца најбољи је назив Ашсће де5 Сфаајез. ПлепзјаштсћеЕ означава хијераријску контролу. Ранији ОђегацћасћЕ исто је тако нетачан, јер означава више појам туторства, пошто му је и етимолошки корен у Обпркензгесћ!-и.

Туторство и надзор полиције су две одвојене ствари. Идентификовати ова два појма значи државном надзору дати једну улогу какву он нема и какву он не жели. Државни надгор добија само онда вид тшуторства (шеје, Могтипдазсћан), кад се одузме локалним и управним телима потпуна самосталност у одлучивању, и кад се надзорна државна власт свугде меша и интервенише заповестима и наредбама својим, — као на пр. у Француској у пренесеном делокругу. Полициски надзор се појављује само онда, кад су у питању лична и имовинска слобода) Оба ова надзора су одвојена. Сваки има свој објект на којем се врши надзор. Зато у државном надзору не треба гледати супротност самоуправи, као што хоће представници чисте народне самоуправе. На против, баш државни је надзор сагласан са самоуправом, али само по тим условом, ако надзор | иде само за тим, да пави да се рад локалних управних јединица креће у границама закона и да не прелазе њихов делокругз). Не мање и они други греше, који локалну управу држе да је исто што и државна управа, па да је држава своје послове само делегирала локалним управним јединицама, да их

0) САБО бега) -- Р'Атиштебадот Тосаје 1п Мана, р 666. ро!. |, „Па Зоговефапга а: !ериттиа, дезипаш а псопозсеге зе о1 епн 1осап соттопо Је Того Типлот соп оззегуапха деПе ргевснлош де! фино 4' оваенуо;

Та Зогоерфапга 4: тегпо, фиеНпаја а псопозсеге Ја сопуешепга де с. АЕН епн Тосан, сјос зе зопо ђиош !п огфпе аПе стсопзјапхе сће | Баппе Аејеттипаћ е а сш демопо адеспајатепје пзропдеге.“

зу 5фетп и. Зјепре! — хонетфисћ 4. дешзећ. Мегу. Кеса, В. |.

у ОНо Меуег. — Пешзећез МегмаНипозгесће В. 1, П. изд. 1924.