Полиција

— 939 —

Свиснућу од муке и једа. Јер, људи и господо, муке су то, кад те грубо спречавају да савесно послужиш народу и земљи. Зашто сам онда у служби и зашто ме издржавају, кад им ничим не користимр Ни један мој реферат не узеше у поступак и ако је сваки састављен на основу подозривих мириса и поткрепљен инстинктивним лавежом квалификованог полицијског пса... |

Нећу да ме џабе хране... Нећу да сам на терету државних финансија! — Хоћу да олакшам буџету и мојој са- · вести. За то... умирем...

Џеки, полицијски пас,

Тако гласи тај акт растурене архиве. Џекијева исповест ебјаснила нам је живот и дела и напрасну смрт једног полицијског пса. За Његову напрасну смрт није нико одговарао, а за његову исповест не може нико да одговара, јер је и

архивар дотичнога надлештва давно умро. # “ 4 Брана.

КЊИЖЕВНА СВОЈИНА И ПСЕУДОНИМ.

Пре неколико месеци у једном од провинцијских судова. Француске бејаше повише посла око питања, које дотле -- ни такво ни слично -- није замарало људе од закона, Било је питање 0 књижевној својини и о неодобреној употреби туђег књижевног рада. За све то -- зна се -- има одређених прописа, и по томе не би требало ни да буде главобоље, Али се ствар компликовала тиме, што је писац једнога списа претходно морао доказивати да је дотични спис збиља његов, --

Један је провинцијски дневник у три своја подлистка. прештампао приповетку из дана најтежих немачких напада ва Верден. Та је приповетка пре тога била објављења у алманаху, потписана не пуним именом ауторовим већ псеудонимом. Уредник листа, оптужен за самовласну упвтребу туђе својине, изјавио је, у претходној речи, да ствар јесте прештампао из алманаха, јер је била погодна за његове читаоце, али