Полиција

— 940 —

је казао и то, да он тако не би чинио кад би знао да је ту приповетку писао дотични господин -- управо он то и садне зна, и он сумња у истинитост тужиочевих навода, боље у. његово право да тужи, налазећи да онај који је ставио псеудоним има, пре свега, да докаже своје ауторство!

То је и сад усвојио.

Тако се тужилац, на неки "начин, нашао у положају оптуженога.,.

Поменувши тај случај, држимо да ће бити занимљиво ако из српске латературе наведемо овде низ псеудонима, међу којима ће се наћи надимака и скривених имена наших људи

од првокласног значаја. .

ж =

У доба полемике, која се ва живота Вука Стеф. Караџића водила ради питања о нашем књижевном језику и правопису, јавили су се били и радови чији се писци ни данас не могу поуздано именовати. Тако су извесне ствари, неповољне за напредно гледиште Вуково, потписивали: Старац Куцкало, Благоје Штипкаловић, Ранитовић п др. Једно је несумњиво: ти су напади на Вука потицали из околине моћнога митрополита Стевана Стратимировића, главе Вукових противника, а као писци су сматрани: и сам митрополит, и професордиректор Јаков Герчић и још неки.

Вук је, у једном чланку пре сто пет година, пдбтписом својим био задао читав ребус. Чланак је штампан на немачком језику, а као писац је означен: В. С. Обично се мислимо да то треба читати као писмена из латинице, дакле: бе и це. У ствари Вук је ту метнуо ћириловске иницијале свог имена и презимена: Вјук] Сјтефановић]. |

Познато је да се главни књижевни противник Вуков звао Јован Хаџић. Он се кад што и тако потписивао, али је много више био познат као: Милош Светић. !

Једна је оштра критика Вукова рада била потписана: 77 [два крстај. Дуго се у нашој литератури није знало ко је стварни писац те критике, на коју је Вук веома пажљиво одговорио. У новије се доба застало било на мишљењу да ће то бити лавом ондашњи Митрополит Србије Петар, као што су веровали и неки Вукови савременици, Међу тим је