Полиција

И НЊ

тоништајем ствари као и крађом, док се у закону о јавној "безбедности ништа прецизније не одређује до само, да се штета надокнађује по закону о накнади штете и Т. д, то Приштински Првостепени Суд моли Господина Министра да изволи ово питање изнети пред Општу Седницу Касационог "Суда да она на основу 5 16. закона о своме устројству ца објашњење: да ли ће се штета учињена по чл. 13. зак. о јавној безбедности надокнађивати ако је учињена само на местима означеним у чл. ! зак. о накнади штете и т. д. и како ће се рачунати државни друмови кад се они налазе у атару "сеоске општине и пољском имању варошких општина а кад је на њима разбојништво извршено, с обзиром на то што су они јавна места, а међутим у чл. |. зак. о накнади штете и т. д. штета се накнађује само за необезбеђене ствари у атару сеоских општина и пољском имању варошких општина“. Достављајући ово Господин Министар Правде молио је Касациони Суд да по овоме питању донесе своју начелну одлуку.

Касациони Суд у својој Општој Седници, проучио је ис“ "такнуто питање, па је на основу тач. !. 5 16. зак. о своме устројству нашао:

У низу квалификованих простих крађа из 5 222. каз зак, законодавац је обратио нарочиту пажњу на ону врсту крађе ствари које, по својој природи и по месту свога налажења, не могу имати директног надзора сопственика, нити нарочитог чувара, већ, су, необезбеђене, остављене уздању у јавну безбедност. То су ствари, које се у пољу држе. Та нарочита врста квалификоване просте крађе је она из 5 222. "тач. 3. каз. законика.

Пажња, коју је законодавац поклонио тој врсти квали„фиковане просте крађе из 5 222. т. з. кав. зак, изражена је у нарочитом закону, закону о накнади штете учињене злонамерчом паљевином и намерним противзаконим поништајем ствари, од 20. марта 1892. год. с изменама и допунама од 1903. године.

Тај закон је санкција уздања у јавну сигурност. Она је учињена тек изменама и допунама 1903. године, којсм је при"ликом унето простарање тога закона и на накнаду штете