Полиција

286 —

учињене крађом, јер у времену свога постанка, 1892. год. тај се закон односио само на штете учињене злонамерном. паљевином и намерним поништајем ствари.

Принципи на којима су заснована наређења тога Закона. изложени су у чл. 1. и 21. поменутог Закона о накнади штете.

Ти су принципи или по објекту штете, или по месту налажења тих објеката у моменту противправног напада, или најзад по учиниоцу у односу према делу.

По објекту штете учињене и пиљевином и поништајем. и крађом ваља да су предмети немогући за обезбеђење од. противправног напада, т. |. да су предмети који су поверени уздању у јавну сигурност без могућег директног надзора. сопственика и без чувара, иначе су дела из 55 295—299. и 55 289—204 каз. зак. само што су код штете крађом учињене још и лимитативно побројани предмети таквих крађа.

По месту налажења, пак, објеката у моменту противправног напада ма које врсте, паљевином, поништајем или крађом, ваља да су ти предмети на неком извесном месту, у атару какве сеоске спштине, или на пољском имању варошких општина. |

По учинпоцу, дела, пак, ако је он познат, ухваћен и: осуђен, накнада се има учинити, у првом реду, 00 учиниоца, ако је по свом имовном стању може учинити; иначе од општине из које је учинилац; а ако учинилац буде ослобођен. онда од општине у којој је дело учињено.

Ови принципи решили су цео комплекс питања о накнади штете учињене поменутим врстама злочинства, паљевином, поништајем и квалификованом простом крађом из: 5 222. тач. 3. каз. законика.

Закон о јавној безбедности, од 31. јануара 1905. год. У своме чл. 13. између осталога истакао је начело, да се „штета, учињена грађанима и правним телима хајдучијом н. разбојвиштвом, вакнађујепо Закону о накнади штете, учињене злонамерном паљевином и намерним уништајем ствари,. од 20. марта, 1892. год. и овога допуни од 22, децембра 1903. голине“.

Апсолутно се не види, да је тај принцип, који је истакгс: