Полиција

а

Закон о јавној безбедности у несагласности са чл. 1. вак. 0 накнади штете, коју акцептира Првостепени Приштински Суд.

Закон о јавној безбедности, на супрот закону о накнади штете, не означава лимитативно (арг. код паљевине и поништаја: „необезбеђене ствари“ ; код крађе: „побројане ствари“) објекте, који су под нарочитом заштитом закона; напротив закон о јавној безбедности ставља под нарочиту заштиту 84кона целокупву привреду људску, и не само у имању већ и у личности (агр. израв „штета“, која у правном језику значи штета из 55 800., 819., 820., 821. и 822. грађ. законика).

Према томе, од она три принципа истакнута у чл. [. и 21. зак. о накнади штете. Закон о јавној безбедности проширио је онај принцип по објекту штете с ограниченим бројем објеката и попео до целокупне привреде, имања и личности.

Остали принципи из закона о накнади штете остали су непромењени.

Према свему овоме, дакле, кад је реч о накнади штете, учињене хајдучијом или разбојништвом, чл. 1. закона о накнади штете ваља разумети у делу, који говори о објектима противправног напада, да није реч о објектима лимитативно овначеним, већ објектима, које разуме чл. 13. зак. 0 јавној безбедности: штету из Грађанског Законика (55 800., 819., 820., 821. и 822.).

Тако у том свом првом делу допуњен чл. 1. зак. о накнади штете чланом 13, зак. о јавној безбедности даје потпуно јасав смисао даљег разумевања чл. 1. зак. о накнади штете кад вма да се примени на накнаду штете причињене хајдучијом или разбојништвом.

Све остало у чл. 1. закона о накнади штете остаје непромењено и има се безусловно примењивати.

И, тако, у случају хајдучије или разбојништва накнаду штете има да учини: она општина у чијем је атару кажњиво дело учињено, ако се кривац не ухвати; ако се кривац ухвати, па се накнада од њега не може да изврши, онда накнаду плаћа општина из које је кривац; ако је више криваца из разних општина, онда солидарно све општине из којих је поједини кривац.

Путеви и друмови без обзира како су категорисани налазе се увек у атару извесне општине.