Полиција

о

Све остало што се тиче процедуре изналажења штете, суђења и извршења, изражено у чл. 3—-25. Зак о накнади штете важи и за штету хајдучијом и разбојништвом.

На основу изложенога Општа Седница Касац. Суда одлучује: Да штету проузроковану поменутим кривичним делима, накнађује она општина у чијем се атару налази место на коме је дело учињено, без обзира које је врсте пуш или друм, ако је на путу или друму учињено кривично дело.

Ова је одлука обавезана за Општу Седницу и Одељења Касационог Суда у Београду.

Бр. 10389, — Из Опште Седнице Касационог Суда у Београду, 5. децембра 1925 године.

ОДЛУКЕ ГЛАВНЕ КОНТРОЛЕ“

Службеник, који је дошао по прелазном наређењу у групу, за коју нема онај број година, који тражи чл. 57 чинов. закона, може шћи у више групе, јер прелазно наређење регулише случајеве аа ћос.

% Рад нашег највишег рачунског суда, Главне Контроле, не прати се, може се рећи, ни приближно у оној мери, у којој Државног Савета или Касационог Суда. Не само да немамо, до данас, ниједне збирке њених одлука, редовних или опште седнице, него се чак ни у часописима, правним или финансијским, па ни у дневној штампи, не. говори ближе о њеном раду, и ако је овај не мање значајан од рада пом. два највиша суда, административног и грађанског. | |

Питање је одмах: Откуда тако мало интересовања за Гл. Контролу, за њен радр Да ли одлуке овог суда немају ону општу важност, као оне Држав. Савета или Касац. Суда, лица да их разуме и ближе се за њих заинтересује»

Ако би судили по имену само — Врховни Рачунски Суд — а то би (било, да одмах нагласимо, погрешно. могло би се доиста држати, да само један мањи број људи, рачунских службеника, може бити заинтересован његовим радом, а све изван тога малог круга, да не може наћи интереса у њему. Погрешно би то било, рекосмо већ, јер Главна Контрола, и ако названа Рачунски Суд, мањим делом свога рада је таква, а много више номоћни орган Парламента у надзиравању владиног извршења буџета. Ово надзиравање код извршења буџета је и најважнија функција њена, ту се и показује. њена моћ, јер ако она не одобрава, Парламенат и Краљ (путем закона) дају ту последњу реч, а никако каква друга власт, судска или извршна.