Полиција

— 172 —

порумене и загризе доњу, повећу, усну, и полугласно прозбори: — У лепом гнезду И тиче лепо!

По том ободе коња и пусти га тако да обојица полетеше.

П

На једном од оних савијутака, које тако живописно красе дивно Загорје наше, подивало се то умиљато гнездо, чијом се лепотом, чусмо одушевио и сам скромни молитвеник Божји. А у том је гнезду одрасло заиста лепо тиче — Вероника, чију су душу, благу и чисту, у последње време _ранила два тешка удара. Један је био већ одавњашње побољевање њеног брижног оца. а то побољевање пређе већ и у пуно боловање о чијем се свршетку ничега радосног вије могло помишљати. На ту трајну и тиху тугу наиђе нова и неочекивана жалост.

Има већ неколико недеља како добра девојка плаче и вене, јер види да је тек сад остављена случају и ћуди судбинској. Вереник не пред људима, ве ни пред родитељем отворено, већ једино у срцу и пред Богом — био је Вероници чувени јунак Вук, кога су, и ако млада већ и песме почеле биле певати. Вук је племић, младић, самац, и од Веронике само седам година старији. Његова баштина није знатна — она је мања чак и од Десенићеве. Али би обе, спојене значиле нешто, значиле би довољно, Али о томе никад и не говораху ни Вук ни Вероника. Нису стизали да се брину о хлебу — њега ће бити докле год срећа буде обасипала пажњом својом заједнички живот њихов. Вуку је дом Десенићев одлично био познат. Вероника не — али је он лепо упамтио мајку њену. Та племенита жена у души деветогодишњег детета остави неизгладљиво трајних и увек милих успомена, тако да се Вуку, као момку, чинило, како његово заручење с Вероником неће бити ништа друго него следовање загробној жељи њене мајке, Казивао је он то Вероници, и она би тада бивала бескрајно и сетно срећна. Ништа у ствари није било туђе ни оцу ни њему, Ничему се он није противио, свему је томе повлађивао, па је, кад би у осами о томе размишљао, веровао како је истина да се Бог брине и о ситном ваметку у шкољци на дну мора, кад, ето, милост Божја није заборавали и драго дете његово. Он о удаји Вероничиној неће више бринути — то је