Полиција

5 И

бити нешто друго, ако не баш и самих мађија — није далеко, И ми ћемо, мало после, видети шта је и због тога препатила добра душа трагичне судбине...

Вероника је у цељски град ушла као венчана жена Фриде рихова — али се запазило како у нови свој дом улази невољним кораком. Двојак је, знамо већ, био бол који је морио душевни живот њен: смрт драгога и удаја за недрагога.

Али не прођоше за тим ни пуне три недеље. а дође и трећа жалост: стари и намучени властелии Десенић пошао је Богу на истину. Вероника на тај глас још једном цикну, још једном бризну у плач, па се обнезнани и паде у постељу. Њен муж Фридрих ни за дана тога њеног боловања не прекидаше живљења по дотадашњим својим навикама: ишао је у лов, коме се нико од његових пратилаца чије радовао; издавао је јетке и сурове наредбе, које нико није могао од срца вршити; био је свиреп готово према свима и свакоме; био је тешко сношљив самом себи. Знало се, ипак, да ће он сад, кад му је отац у Будиму у гомили крвно завађених великаша, послушати, можда, једино исповедника, оца Матеја, па су се, стога, многи чудили што овај, као духовник који је од других ближи Богу, не настане да Фридрих према младој грофици буде пажљивији бар за време њеног боловања. А да исповедник има добру душу, каква једино и приличи његову чину и позиву, то је знао свак. Ко, пак, није знао, могао се сад о томе уверити: он се не одвајаше од постеље лепе болеснице, старајући се о лечењу њену. А кад је после неколико дана већ била минула свака опасност, и кад се грофица почела опорављати — он се тек тада даде на посао. Седећи најпре крај одра њена, 2 по том у друштву њену, заслужни је исповедник много пута ствљао крст и благослов на своју господарку; шаптао је, ником иначе незнане молитве — па ју је, у врлинама доброг духовника побожно и пољубио. Други би јој пут говорио о свему ио свачему; гриповедао би лепо, течно и завимљиво; равлагао би јој о оном другом свету тако убедљиво. као да се с путовања тамо тек био вратио; испредао би с љубави, коју Бог проповеда одређевајући унапред за кога она јесте а за кога није; држао би њену руку у својо! руци, и хвалио бик побожност њена погледа... Тако млад само је мало година био старији сд њеног супруга — а тако учен!