Полиција

= 117 —

се бојао свак који га је знао. А Херман се бојао само једног непознатог бића: смрти...

Матеј пребледе, Покуша да за заштиту своје личности рече нешто. Ни то не могаше учинити, нити његова реч, иначе увек и хитра и звонка, имађаше сада смелости.

Он се изгуби испред њена погледа...

Али је, у накнаду за то, још исте вечери у Цељском Граду у потаји оседлан један од најбржих коња, на коме ће те ноћи поуздан гласник поћи у Будим с кратким писмом. старом грофу од оданога му слуге — исповедника.

М.

Представник гује- човека, Херман гроф Цељски, старац сувог и високог раста, мршава лица, ситних и живих очију зеленкасте боје, дуге и седе, готово беле, косе — седео је у својој малој соби у Цељском Граду, а пред њим је стајао духовник Матеј.

Одмах да кажемо — Матеј је једини могаб помишљати на долазак старог грофа, који ненадним походом запрепасти: све што је у Цељском Граду било у његовој служби. Матеј је, вероватно, у очекивао скори долазак његов; он га је и желео — али кад рог објави да се градска врата отварају врховном господару, тада и до сада увек домишљатом попу клецнуше колена, крв му се охлади а лице пребледе, Волео би у том тренутку да његово ђаволско семе није уродило' плодом. Није могао знати какав ће обрт догађаји узети.

Дошавши са далека пута, стари гроф одби свачије поздраве, и захте да му одмах дође исповедник, Свак је од послуге слутио бар неку неугодност; нико ничега није знао поуздано; а ко би се пустио у нагађање, застао би при помисли да се старац уплашио смрти у далексм туђем свету, па је пошао дома. у коме одмах жели исповедника. Вероника је погледала у распеће, и позвала је Богомајку у помоћ...

И сад се, ето, од истине врши исповест — само не исповеда поп грофа, већ, обрнуто, поп се, одговарајући на старчева питања, исповеда њему. |

— Бог ми је — говораше Матеј — сведок да сваким чином вршим свету вољу његову и уз то још жељу свога господара на земљи. А ја за живота твога, велеможни грофе, другога земаљскога господара немам; наметне ли ми се — не

„Полиција“ 6