Полиција

— 191 —

време државне службе, била је надлежна да донесе Комисија за разврставање, предвиђена у чл. 226. Закона о чиновницима, а у року предвиђеном чланом 235. истог Закона. Међутим, како је комисија за превођење на дан 1. септембра 1923. год г К. признала само 3 године и 13 дана у време државне службе; како је о том надлежни Министар за Аграрну Реформу донео и своје формално решење од 18.Л1. 1924. год. Бр. 5903. у сагласности са Комитетом Министара; како се против тога решења г. К није жалио Државном Савету у року предвиђеном чл. 228. Закона о чиновницима и како је, услед тога, то решење постало извршно, то је ово друго решење Бр. 5366. од 14./1 1925. године неумесно и без сваког законског основа.

Одлука опште седнице од 30. новембра 1925. г. Бр. 13644...

РАСПИС ГЛАВНЕ КОНТРОЛЕ, ОД 76. НОВЕМБРА 1925. ГОД. БР. 36551, УПУЋЕН СВИМА МЕСНИМ КОНТРОЛАМА.

„Поводом неколико случајева, где су Месне Контроле при визирању путних рачуна хонорарних службеника оспоравале право на накнаду целе карте плаћеног подвоза железницом, саопштава се Месној Контроли, да у смислу чл. 69. прописа о бесплатноји повлашћеној вожњи железнинама само државни службеници имају право на повластице у вожњи железницама и бродовима, а хонорарним чиновницима то право је чл. 72. пом. прописа ускраћено, те према овоме, при визирању путних рачуна, признавати накнаду хонорарним за целе карте.

Из опште седнице од 24. новембра, 1925. године“.

РАСПИС ГЛАВНЕ КОНТРОЛЕ, БР. 29253. од 17 НОВЕМБРА 1925. ГОД, УПУЋЕН МЕСНИМ КОНТРОЛАМА.

„Главна Контрола размотрила је решење Господина Министра Финансија ДРБр. 8602 од 5. маја 1925. год. којим је решено да се путни трошкови стручних другова, учињени приликом путовања по одредби чл. 171. Закона о чиновницима ради дисциплинског суђења ван места свог сталног службовања ставе на терет партије „путни, подвозни и селидбени трошкови“ буџета оног Министарства по чијој је струци